Romansirana istorija KST-a

28. mart 2009., Prilog: Korifej

Znate li nekog ko je i u poznim (molim da se ne uvrede prvoborci i veterani) 55-tim godinama i dalje mlad i zelen? Teško je'l da? Mada, verujte mi – nije sasvim nemoguće. E, a da li ste čuli za mesto u Beogradu koje je već 55 godina sinonim za mladost, kreativnost, za entuzijazam, za talent, hrabrost, romantiku?

O da, ima Beograd takvo mesto… Pitajte mamu i tatu, gde su nekada, u njihovo vreme, bili organizovani najbolji koncerti u gradu, gde su mogli da čuju najintrigantnije političke debate, gde su gledali najpopularnije predstave svih ovdašnjih pozorišta, gde su bile najluđe igranke i gde se otvorila jedna od prvih diskoteka u prestonici. Pitajte ih za gradski Pešački Reli i za najdugovečniji Novogodišnji Maskenbal kod nas… Odgovoriće vam: “Pa to je KST (Klub Studenata Tehnike) naravno. Jedino je tamo bilo takvog provoda, jedino on još uvek postoji i jedino je on još uvek mlad… A zašto ne odeš da vidiš, da se uveriš, da doživiš?”

Marta davne 1954. godine grupa entuzijasta sa Arhitektonskog, Gradjevinskog i Elektrotehničkog fakulteta osnovala je prvi i jedinstveni Klub Studenata Tehnike u Beogradu. Od nastanka do danas Klub je zadržao svoj autentični koncept i postao pravi rasadnik talenata i uspešnih ljudi u zemlji i svetu, koji se pored svih ostalih diče i titulom starih KSTovaca.

A kako i ne bi kada je za sve ove godine Klub postao kultna institucija na Beogradskom Univerzitetu i u gradu Beogradu. Neke od sjajnih zvezda naše i inostrane muzičke scene bili su gosti KSTa. Naš Klub je bio reper popularnosti u zlatnim vremenima Dugmeta, Čorbe, Arsena, Braće Jelić, Haustora, Bajage, Poslednje igre leptira, Suncokreta, Ramba i mnogih, mnogih drugih i svi su oni ovde nastupali.

Zato i ne čudi da su u periodu najveće pomame za“Bijelim Dugmetom” Goran Bregović i Željko Bebek u našem Klubu održali prvi “unplugged” koncert na Balkanu, na taj način promovišući album “Bitanga i Princeza”. A, sećate li se audio kasete na kojoj Bora Čorba “priča gluposti”? E, ta kaseta je snimljena u našem Klubu. Bora tako hteo, reče, zbog “najbolje KSTovske publike na svetu”. Možete li da zamislite, u isto vreme na sceni Batu Kovača, Dragog Jelića, Vlatka Stefanovskog, Lazu Ristovskog… i svi zajedno “muziciraju”? Eto, i toga je bilo u KSTu. Pored afirmisanih zvezda, u klubu su nastupali i naši amateri, studenti tehničkih fakulteta sa afinitetom za performing arts; Muzička sekcija i Teatar KSTa izveli su u svojoj dugoj istoriji brojne originalne koncerte i predstave, čak i jednu rok operu. Daleke sedamdesetpete su našem Klubu spevali i snimili himnu, koja i danas zvuči veselo i sveže, kako KSTu i dolikuje:

Onda su tu pozorišne večeri, bravure Branke Veselinović, Ljube Tadića, Petra Božovića, Olivere Marković, Ivana Bekjareva, Snežane Savić, Tanje Bošković, Petra Kralja, Radoša Bajića, tu su “klejbezable” Milana Vukotića i Miljenko Žuborski sa njegovom lascivno-komičnom poezijom, predstave od kojih je zastajao dah i izvedbe koje se još uvek prepričavaju i pamte. Svakako, tu je bezbroj puta nastupao i veliki prijatelj Kluba, naš nezaboravni prijatelj Miodrag Andrić, zvani Ljuba Moljac koji nas je uveseljavao lucidnim i originalnim bezobrazlucima.

Muškim posetiocima KSTa, bile su omiljene i Noći mode. Improvizovanom pistom u Klubu šetale su najlepše žene Beograda u modnim ostvarenjima kreatora koji obećavaju, a koji su danas priznata modna imena. Još uvek se sanjivo govori o Ljiljani Tici i Tamari Bakić koje graciozno koračaju pistom dok kolege, budući inženjeri, recituju najlepše ljubavne stihove. Da, da “Veče poezije i mode” je moguće, KSTovcima svašta može da padne na pamet.

Nikako ne smemo zaboraviti ni sportska dešavanja, plesne škole, čuvene auto i pešačke relije (za vežbanje moždanih mišića) kao i gostovanje velikog i neponovljivog Mate Parlova i drugih poznatih nacionalnih sportista.

Posebno mesto u istoriji Kluba zauzima naš doprinos studentskim druženjima raznih fakulteta – tu su pre svega Brucošijade, masov-ne žurke za razbijanje treme novopečenih studenata “muških” (građevina i elektrika) i “ženskih” (farmacija ili filologija) fakulteta. Zatim se sećamo i Elektrijada na kojima je KST imao veliku ulogu, organizujući zabavno i informativni program, dnevne novine i noćnu zabavu. Ostala je živa uspomena na iskreno mladalačko prijateljstvo sa studentskim klubovima iz drugih gradova i druženje neopterećeno politikom.

Kao kulminacija svega veličanstvenog, svega čime se ponosimo i šta nam služi na čast, dolazi tradicionalni Novogodišnji Maskenbal. Već 35 godina generacije studenata pred kraj kalendarske godine imaju samo jedan problem: “ko” postati, “u šta” se pretvoriti, u noći čuvenog KSTovog “Bala pod maskama”.

Najveći broj studenata ipak najviše pamti KST po njegovoj diskoteci. Tu smo čuli prvi put najnoviji hit koji su KSTovi džokeji nabavljali iz celog sveta, tu smo skakali do iznemoglosti pred najjačim razglasom na planeti, doživeli prvi poljubac pod blacklightom koji čini da nam koža izgleda kao da smo izašli iz rerne a zubi blješte nestvarno belo… I kad je već sve to tako dobro, zašto ne podeliti dobra iskustva i sa drugima, van ovih prostorija KSTovi programi su preko leta gostovali na moru, zimi na planinama, a razni drugi vidovi saradnje su se odvijali kroz godine i sa Sava Centrom, Dadovom, SKC-om, Mašincem, Studenjakom, Atelje-om 212 i drugim organizacijama.

Eto, sada znate jedan deo prelepe istorije KSTa, večnog mladića koji ove godine slavi svoj jubilarni 55. rodjendan. Na žalost, vremena kroz koja smo svi prošli, ostavila su trag i na našem pedesetpetogodišnjem poletarcu. Starke su mu pocepane, pantalone izlizane, a kosa je počela da mu se šara srebrnkastim nijansama. Kada su to primetili njegovi ispisnici, isti oni Vetrani sa početka ove priče, isti oni ponosni stari KST-ovci koji su stvarali ovu divnu istoriju Kluba, rešili su da pomognu mladim naraštajima, nekim sadašnjim i budućim KSTovcima.

Velika želja starih KST-ovaca i mladih ljudi koji danas vode Klub je da udruženim snagama vratimo na staze stare slave ovo jedinstveno, moćno i prestižno mesto u gradu, koje je kulturno, duhovno i obrazovno uticalo na nebrojene generacije studenata. Ova proslava danas je samo početak reafirmacije KSTa od kojeg planiramo da napravimo kulturni centar studentskog stvaralaštva u Beogradu. Imamo puno ideja koje treba da realizujemo, imamo puno snova koje planiramo da ostvarimo. Imamo pozitivnu energiju i lepotu koja bi mogla da oplemeni današnji svet.

I ne žurite – sa kim ćemo mi da ostanemo mladi ako svi ostarite?

I pored pocepanih patika i mnogo pretrčanih kilometara, noge nam nisu umorne, um nam je bistar i britak. Zato je naš KST i sa 55 mlad i zelen. Zato je naš KST večiti mladić.

Videćemo se na stogodišnjici!