Pornografija u KST-u, stvarno? Stvarno!

25. januar 2008., Prilog: dstupar

Ana Gram piše na svom blogu

Ne znam kako je danas, ali oko osamdeset i neke prošlog veka, KST je bio hit mesto u Beogradu. Vikendom se đuskalo i plesalo, a radnim danima su se održavale veoma posećene tribine na ondašnje tabu teme. Sećam se jedne u kojoj su gosti bili ljudi koji su javno priznali da su gej (obratite pažnju kada je to bilo – pre više od 20 godina), među njima jedan asistent filozofije, koji je svojim šarmom i inteligencijom izazvao salve uzdaha studentkinja i ljubomoru studenata. Pa onda, u KST-u su se održavale projekcije cenzurisanih filmova, avangardne književne večeri, razgovori sa rokerima, filozofima, sociolozima...

Centralni događaj je, ipak, uvek bio maskenbal. Doći do ulaznica je tada je bilo pravo majstorstvo. Uopšte se ne sećam da li su se zvanično prodavale, kao danas. U svakom slučaju, studenti ETF-a (elektro-tehničkog fakulteta) su na razne načine dolazili do besplatnih karata. Pred maskenbal su se obično organizovala ekipna takmičenja i šašavi kvizovi, a nagrade su bile ulaznice. Ovi kvizovi su imali uvek gomile učesnika i navijača.

Jedne godine je u KST-u organizovano takmičenje u poznavanju pornografije. Naravno, da bi sve bilo profi, uz glupava pitanja su puštani i odgovarajući kratki, jako kratki inserti iz filmova. Pitanja tipa šta je izgovorila ta i ta porno zvezda u tom i tom filmu (ah, eh ili oh) su uglavnom izazivala smeh. A 10 sekundi filma tajac ili žamor, zavisno od scene.

Kviz je počinjao u prepodnevnim časovima svakog dana tokom jedne nedelje. Koliko ja znam (a nisam neki stručnjak), to je bilo prvo javno prikazivanje pravih hard porno scena u Beogradu (osim nekih mekih švedskih u bioskopu Partizan, Hogare časna reč nikad nisam bila). Mislim da nikad ni jedan kviz u istoriji nije imao toliku publiku. Studenti i studentkinje sa raznih fakulteta su jedni drugima sedeli na kolenima (baš zgodno), stajali na jednoj nozi ili visili po zidovima kao pauci (baš nezgodno). Neki su maltene spavali u klubu da bi obezbedili dobra mesta (zgodno i nezgodno).

Tih nedelju dana (a i odužilo se...) su univerzitetski amfiteatri zvrjali prazni, a KST je ličio na velike matine žurke, pričaonice i debatne klubove. Čak su i profesori i asistenti  počeli da "slučajno" svraćaju u KST. Povod više i nije bio tako važan. Pijuckala se Coca-Cola sa malo ruma, pušio Marlboro i Kent, prilazilo i muvalo, smejalo i gugutalo, upoznavalo i družilo... Započele su ljubavne veze i prijateljstva, osnivale se sportske ekipe, razmenjivale su se beleške i brojevi telefona... Raspravljalo se o nuklearkama i zabranjenim knjigama, panku i džezu, Silviji Plat i Kosinskom, Sartru i Heseu, svetskoj levici i fašizmu, nadrealizmu i mistici...

Kolika je bila uspešnost januarskog ispitnog roka, ne znam. Da je iko zapamtio naslove tadašnjih svetskih erotskih hitova i zvezda, ne verujem. Samo znam da su tog decembra beogradski studenti bili jako veseli i da su začete neke, nikad neugašene ljubavi i buduća kumstva. I nostalgija za studentskim danima kada je svaki dan bio dan zaljubljenih. Za  vremenima u kojima je tako malo značilo toliko mnogo.


14. februar 2007 0:11:00 Ana Gram napisala, pa ostala živa.