Istorija se menja, KST je nastao 1952. godine!

11. avgust 2009., Prilog: Bilja

Kad god se do sada pominjala istorija KST-a, uvek je figurisao taj čuveni tekst:

      KST je osnovan 24.02.1954. odlukom Rektora Visoke Tehničke škole kao klupsko mesto okupljanja studenata Arhitektonskog, Gradjevinskog i Elektrotehničkog fakulteta...

Možda je, "formalo-pravno" (mada je Pravni na sledećem ćošku oduvek) tako i bilo, ali po svemu sudeći, svedočenjem iz prve ruke, sve je počelo dosta ranije, istorija se upravo menja.

I nikad više neće biti isto...

Srdjan Mitrović, prvi Predsednik KST-a, od 1952. g.
govori na proslavi 22 godine KST-a, održanoj februara 1976.

Pročitajte šta smo dobili posredstvom Saše, vrednog saradnika iz redova današnjeg KST-a: 

Poštovani DD-ovci,

pre par dana stigao mi je jedan mail na ovu adresu. Mail je bio od žene (sada bake) koja je radila u KST-u na njegovim samim počecima i koja zna stvari od neprocenjive važnosti iz istorije KST-a.

Greh bi bio da ovo sačuvam samo za sebe pa ga stoga delim, osim sa upravom i sa svima vama.

Saša
urednik kst.org.rs

---------- Forwarded message ----------

Poruka od :  Biljana Bilja Vukadinović (sada Mitrović)

Sadržaj:  Kao prvi sekretar KST želela bih da vam dam nekoliko podataka o počecima rada Kluba od osnivanja krajem 1952. godine.

Prvi predsednik Kluba je bio Srdjan Mitrović, slika desno, student ETF, a prvi sekretar Biljana Bilja Vukadinović takodje student ETF. Iste godine je prestalo da radi Kulturno umetničko društvo studenata tehnike i grupa studenata koja je ostala bez svog KUD-a je došla na ideju da bi mogli osnovati neku vrstu  Kluba studenata tehnike  gde  bi se studenti okupljali oko još sasvim nedefinisanih sadržaja, sa raznim interesovanjima kako za društvene dogadjaje i kretanja u društvu tako i za dešavanja  u  kulturnom životu u Beogradu.

Za početak smo imali veliku podršku Dekanata ETF koji nam je ustupio svoju prostoriju (prva vrata desno pre nego se udje u hodnik dekanata ETF), bila je prilično velika i PRAZNA. Nekako smo sakupili jedan pisaći sto, nekoliko stolica, nekih klupa, stolova, jedan klavir, jedan  praistorijski gramofon sa nešto ploča, jedan stari radio aparat, jedan bibliotečki orman sa oko 100 knjiga, nekoliko šahovskih tabli. Dobili smo materijalnu pomoć za kupovinu dnevne štampe koja se čitala isključivo u klubu, za nabavku potrošnog materijala, ekonomsko poslovanje je vodjeno u okviru Saveza studenata ETF (g-dja Tadić).

Prva uprava je brojala 15 članova. Ja naravno ne mogu da se setim imena svih ali cu nabrojati imena ili nadimke onih koji su mi ostali u sećanju: predsednik Srdjan Mitrović, sekretar Biljana Vukadinović, pa Mira Stajić sa Gradj. fak., Kikonja sa mašinskog, Boban Djurdjicković sa mašinskog, Žabac sa gradjevine, Mira sa tehnološkog, kratko vreme Olga Sifnios sa arhitektonskog, Pedja Ristić sa arhitektonskog, Laci mislim da je bio gradjevinac, on nam je povremeno tiho svirao na klaviru.

U to vreme nikome nije na pamet padalo da osniva neku vrstu kafea ili nečeg sličnog (to bi bila itekakva jeres) a tek da se služe alkoholna pića, igraju karte i slično, to je bilo nezamislivo.

Klub je bio otvoren od 17 časova pa do 23, u zavisnosti kakva se aktivnost odvijala. Ključ je bio kod čika-Žarka, domara zgrade Tehničkih fakulteta. Nikada nije bilo nekih neprijatnih ispada i ponašanja. U Klub se  ulazilo sa nekim strahopoštovanjem, tiho se razgovaralo i dogovaralo. Uprava je često radila u "hodu" izmedju časova. Delatnost Kluba tada je bila veoma siromašna, pozivani su razni predstavnici omladinskih rukovodstava sa BU, umetnici, novinari, po neki političar koji je "imao vremena" za "decu". Povremeno su održavane književne večeri, diskusije na razne teme, nekada  u prostorijama kluba a ako je bilo procenjeno da će poseta biti veća, onda u nekom od amfiteatara.

Svi smo radili isključivo DOBROVOLJNO I VOLONTERSKI, nikome nije padalo na pamet da bi nas rad trebao da bude plaćen. Mnogi od nas su i gubili dosta vremena u Klubu i naravno da se to odražavalo na davanju ispita. Kako smo bili jedini na B.U. vrlo brzo smo se pročuli u gradu i na Univerzitetu. Vodio se dnevnik dogadjanja i svega što smo radili, možda je ostao u životu i možda ga i posedujete. Dva-tri puta godišnje su organizovane igranke na prvom spratu u hodnicima aule. Nismo imali članske karte i nije nam to padalo ni na pamet. Srdjan Mitrović je radio u klubu do početka 1956. godine, kad a uzeo diplomski i više nije mogao da se posvećuje radu kluba a ja sam se zaposlila u Vinči. I Srdjan je radio diplomski u Vinči i kasnije ostao i da radi.

Oboje smo prisustvovali proslavi 25 godina postojanja i rada Kluba a posle toga su nas zaboravili.

A sada smo već toliko ostarili da je sve u vezi kluba sto mi je nedavno došlo do ruku zahvaljujuci Interenetu ostalo u prelepom secanju na neko sasvim drugo vreme i drugi način života i rada studenata uopšte.

Eto, od mene ovoliko, verujem da će nesto koristiti, meni je drago da mogu da makar malo doprinesem istoriji Kluba gde smo provelli nekoliko naših najlepših godina.

Sve vas srdačno pozdravljam,

Biljana Bilja Vukadinović - Mitrović

Hvala dragoj Biljani na ovim iscrpnim informacijama i lepoj priči. Uvrstili smo je u krug dragocenih darodavaca KST planete. Očekujemo da uskoro dobijemo još poneku sliku i naravno, nekoliko priča iz tog vremena.