Ima li među vama, neko ko zna šta je „jotovača“?

8. novembar 2010., Prilog: Srba

Politika, 06.11.2010. (sveze objavljeno)

Pročitajte obavezno, ceo tekst je interesantan, ali za nas je ovaj deo posebno zanimljiv:

. . . 

I tu mi, ne znam zašto, krenuše sećanja na dobra, stara vremena...

Ima li među vama, dragi čitaoci, neko ko zna šta je „jotovača“?

 

Vrsta kafe, verovali ili ne, ali da bi se razumelo značenje tog maštovitog naziva, koji zapravo sasvim precizno opisuje dotičnu kaficu, potrebno je izvesno znanje i matematike i elektrotehnike. A gde da bolje izučite obe te korisne nauke, nego u čuvenom podrumu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, u kome se nalazi još čuveniji KST, iliti Klub studenata tehnike? E, u KST-u se u svoje doba kuvala najbolja jotovača na svetu!

Kompleksna analiza je vrlo ozbiljna grana matematike, koja ima mnogobrojne primene u elektrotehnici. Polazi od toga da svaka veličina ima dva dela – jedan stvaran, realan, i drugi zamišljen, imaginaran, koji se kombinuju po određenim pravilima. Šankeri KST-a, budući elektroinženjeri, primorani da se u slabo postojećem slobodnom vremenu znoje proučavajući kompleksne funkcije, prebacili su čak i kuvanje kafe u kompleksan domen, pri čemu je u njihovoj interpretaciji voda predstavljala realan, a kafa imaginaran deo.

Imaginarnu jedinicu matematičari najčešće označavaju sa „¡“, ali pošto u elektrotehnici „¡“ već predstavlja struju, neko se dosetio da se imaginarna jedinica za električarske potrebe označi sa „j“. I, eto, od tog zamišljenog dela KST-kafe, označenog slovom „j“, nastade naziv „jotovača“. U svoje doba, šankeri KST-a su se hvalili da od 100 grama kafe mogu da skuvaju 100 kafa, jotovača, naravno... Beše nekad, sad se pripoveda...

Eto, što se kuvanja kafe tiče, i KST-šankere, i kasnije teta-Mice, Rajke, i kako su se već sve zvale kafe-kuvarice na raznim mestima na kojima sam u međuvremenu radila, može da zameni običan aparat – koji kuva uvek standardno iste kafe, i to baš dobre kafe od sasvim sveže samlevenog zrna. Još će da izmisle i aparat koji tu pred vama, dok čekate, peče zrna kafe, ako se samo potrude! Neka su pokoj duši i laka zemlja nekad čuvenoj jotovači! Ali iskonsku ljudsku potrebu za pijuckanjem kafice i pričanjem svih mogućih priča uz kaficu (da ne upotrebim kraći i precizniji izraz - ogovaranje) ništa ne može da zameni. Pa makar razgovor bio i na „denglišu“, ili bilo kojoj desetoj mešavini jezika koja je iole razumljiva na geografskoj širini i dužini na kojoj su se sastali dotična kafica i dotični ljudi.

Naravoučenije: Ljudi su svuda isti, a nostalgiju i „žal za mlados“ nije pametno brkati.

O., Danska