7. februar 2009., Prilog: Dule
18. ili 19. oktobar 1977.: Oko 20. oktobra, u Beogradu su se uvek pravile svečanosti, manifestacije i skupovi, pisale su novine i opominjane su mladje generacije da nikada ne zaborave dan kad je oslobodjen Beograd u drugom svetskom ratu.
Pozivani su borci, veterani, drugovi, članovi, da objasne šta se dešavalo, odakle su stizale proleterske brigade, sa koje strane su prodirali Rusi, i kako je gradu ponovo vraćena sloboda posle dugih godina nemačke okupacije.
Svakako, ni KST nije bio izuzetak, imali smo uvek vremena, prostor i dobru volju da pozovemo bar našeg profesora Voju Abramovića, ako ništa drugo, da nam priča o svom vojevanju. Studenti su voleli Voju šta god da je pričao, makar i ONO i DSZ (Za mlade generacije: Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita, predmet na prvoj godini fakulteta u to vreme poznatiji pod imenom "Predvojnička").
Ovog puta bilo je malo drugačije, napravljena je politička tribina, pozvano je bilo čak dvanestak gostiju, scenografija na zidu sa zastavom i petokrakom kao i plakati koji su pozivali studente da neizostavno dodju. Tuta je pripremio zvučnu pozadinu u vidu revolucionarnih pesama samo se nije znalo da li ce se na kraju igrati i kozaračko kolo...
I onda ... fijasko.
Petoro studenata, jedinih posetilaca, dvanaestoro gostiju i organizator Sveta, dežurni disk-džokej Tuta, plakater-scenograf Duca kao i obavezno obezbedjenje u liku Cige i Ljubiše, pogledali su se u oči i otkazali tribinu.
Dežurni fotograf je zabeležio Tutin i Svetin izraz na licu:
Šta se desilo? Nemamo pojma... e, j...bi ga
Da je bio bilo koji drugi povod a ne ovaj istorijski dan, možda bi se sve svelo na "drugarsku kritiku" na sledećem sastanku PRJ-a (Programske radne jedinice) i ništa više. Ovako, Klub je dobio "minus" na sledećem partijskom sastanku a o tome se razgovaralo i na sastancima Saveza omladine arhitektonskog, gradjevinskog i elektrotehničkog fakulteta. Ko zna, možda je odjeknulo i na G.K. (za neupućene, to je "Gradski komitet", znate već čega...) i u listu "Student".
Propust ili diverzija? Nepoštovanje revolucionarne tradicije ili zasićenost mlade generacije? Ideološki neprijatelj ili puka slučajnost?
Zato je već u sledećem broju "Elektrona", organizator priredbe, inače šef PRJ-a a i urednik "Elektrona", Sveta Bulatović, zvani Buda, morao da se javno opravda pred studentima. Ili možda pred nekim drugim, malo "višim"?
Pogledajte ove dve slike, i pročitajte tekst, podsetite se na to vreme drugarske kritike i samokritike.
A možda bi valjalo malo toga i danas?
Što reče naš narod, nije svako veče badnje...
