1950-i-neke: Kako su se oglašavali dogadjaji KST-a?

15. avgust 2009., Prilog: Bilja

Ranih pedestih godina, kad je KST tek "kretao", bio je veliki problem, kako oglasiti da će se nešto dogoditi u Klubu? Tada plakatiranje nije bilo ni u modi niti je bilo dozvoljeno da se plakati ili bilo šta lepi po zidovima. Dekanati su imali svoje oglasne table, za svoje i studentske potrebe ali ne za društvena zbivanja.

Za prvo vreme smo osmislili da svaki član Uprave kluba na svom fakultetu nadje dobrovoljce koji bi na odmorima izmedju časova obavestio prisutnu grupu studenata, gde će se dogadjanje desiti i u koliko sati kao i ko će biti  gost. Prva dva  meseca to nije funkcionisalo baš najbolje, niko nije  znao za klub, nije postojalo tako nešto na Beogradskom univerzitetu, medjutim, kao i sve, počelo je da se "kreće", radoznalost mladih ljudi je nadjačala način kako smo im se obraćali. Posle par meseci Elektrotehnički fakultet i Gradjevinski su dozvolili da se na njihovim oglasnim tablama u jednom uglu (desni gornji) stavi list papira velicine A4 i objavi to što smo pripremili za odgovarajući datum. To je već bilo nešto, ozbiljno. Ni na vratima kluba nismo smeli da stavimo  obaveštenje da je to KST. Ali, brzo smo se pročuli.

(nastavite sa čitanjem)

Ja sam nekako dobila studentski posao (dva sata, povremeno) u prodavnici udžbenika "Naučne knjige", na našem fakultetu. Ta prodavnica  je bila levo ispod stepenista u auli (kada sam pre nekog vremena bila na proslavi 55 godina od apsolviranja moje generacije videla sam da je danas tamo kopirnica Elektrotehničkog fakulteta). E pa iskoristili smo šalter koji je imao stakleni prozor i ja sam obično lepila sa unutrašnje strane malu cedulju sa obaveštenjem o delatnosti KST-a. Prodavnica je radila od 13 - 15 sati i tada su studenti dolazili da pogledaju neki udžbenik ili kupe, a kasnije kada sam počela da primam stare udžbenike u komisionu prodaju bilo ih je mnogo više.

Meni, pa i nekima iz Uprave kluba, je ta naša prostorija bila druga KUĆA. Ja sam živela u studentskom domu "Vera Blagojević" u sobi sa 10 devojaka, tu od učenja nije bilo ni pomena. Imala sam privilegiju i od čika Žarka, domara, uzimala ključ od Kluba i kada sam gubila neki čas ulazila sam u prostorije i tamo učila - spremala kolokvijume ili nešto crtala. Ubrzo su mi se pridružili i neki članovi Uprave. Posle sam za to koristila moju prodavnicu. Nije imala grejanje ali nije bilo hladno, nekako je to ispod stepeništa bilo ušuškano.

I mi smo, kao i kasnije neki članovi Uprave, GUBILI dosta vremena što se vrlo često osećalo na nepoloženom kolokvijumu ili ispitu, ali, mladost ne zna uvek da ceni šta je u kom trenutku važnije i šta ima prioritet. Početkom nove školske godine počeli smo da otvaramo klub već u 13 časova, uveli smo dežurstvo, studenti su dolazili da pročitaju štampu, da odigraju partiju šaha, da porazgovaraju... mnogi su stanovali daleko i nisu  mogli da gube vreme da idu u stan i da se vraćaju u 15 sati na predavanja ili vežbe, pa umesto da sede u  učionicama, dolazili su u klub, tu je svakako bilo prijatnije. Neki su koristili pa su u predahu izmedju 13 i 15  časova i učili.

Srdjanu (Mitroviću, prvom predsedniku, vidi prethodni tekst) je KST i sprovodjenje programa bio partijski zadatak. Mi ostali u Upravi smo sve radili sa velikim entuzijazmom, neko više, neko manje ali nismo merili, koliko je ko mogao da odvoji vremena. Radili smo sa mnogo volje. Mnogo smo se lepo družili i ispomagali, neki put delili kiflu ili pogačicu što je nekima bio mozda ručak ali je bilo slatko. Naravno to je doprinelo da se i upoznamo sa drugim studentima sa ostala dva fakulteta (arhitektonski i gradjevinski). Kako smo bili prvi koji smo otvorili klub na BU bili smo jako PONOSNI, VAŽNI, MALO UOBRAŽENI i VEROVALI smo da će klub TRAJATI VEČITO.

Pa eto, nismo se prevarili, traje preko 55 godina. Mi stari KST-ovci smo ponosni što smo nešto počeli, generacije nastavljale i što će nas nadživeti. 

Pozdrav svima

Bilja

- - - - - - - - - - - - -

Naš dodatak na Biljanin tekst:

P.S. Studentski dom "Vera Blagojević" je bio prvi ženski studentski dom, izgradjen još 1936. godine i nosio je ime "Kraljica Marija". Posle rata preimenovan je u čast skojevke Vere Blagojević koju su fašisti streljali u drugom svetskom ratu. Danas, ulica u kojoj je studentski dom Vera I, (sad su u okviru iste institucije dve zgrade, Vera I i Vera II...) ponovo nosi ime Ulica kraljice Marije. Istorija zatvara krug...

Za one koji ne znaju zašto se studentski dom zvao po narodnom heroju Veri Blagojević, pročitajte tekst iz Wikipedije (D.S.)