2009: PARIZ ZAOGRNUT VESNINIM ŠALOVIMA

10. decembar 2009., Prilog: Dule

Pariz, decembar 2009. Od specijalnog dopisnika KST Planete

Ovih zimskih predprazničnih dana usred hladnog Pariza je osvanula jedna topla izložba.

 

Vesna Bujić Pavićević, arhitekta, nekada student Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i revnosni posetilac  KST-a gde je, svojevremeno, naletela i na svog supruga,  obdarena je mnogim talentima. Jedan od njih je utkala u šalove. Ovaj simbolični odevni predmet ženi daje slobodu da izrazi stil i samopouzdanje. Nežno je štiti i ušuškava na najženstveniji način, a istovremeno je i komad prefinjene umetnosti izrađen na Vesninom razboju.

 

U Galeriji Artest u ulici Quincampoix 96 u četvrti Pariza koja vrvi od galerija, u blizini Žorž Pompidu centra, zaključno do 14. decembra moći da se vide izloženi šalovi.

"Osećam se kao Alisa u zemlji čuda" izjavila je Vesna na otvaranju izložbe.

Sinoć, 08. decembra ,  priređen je svečani koktel kome su prisustvovali mnogi Parižani i odabrana delegacija  KST–ovaca, raznih generacija, (slika spod) što iz Srbije, što lokalnih predstavnika. 

 

Vesnine radove sa predhodnih izložbi možete videti  na http://www.virg.info/tkanje/ a ako ste u Parizu posetite galeriju www.artest.fr

Još nekoliko fotografija možete pogledati u foto galeriji.

Kada se jednog dana bude organizovala svetska mreža KST  Planete prestavništvo  u Parizu će voditi Milja Pavićević, "spiritus movens" ove zanimljive izložbe.

Pozdrav iz Melburna

28. novembar 2009., Prilog: Dule

Ćao društvo,

Evo mog skormnog priloga:

Bio sam "organizator programa" negde izmedju 1983. i 1987.

Neke od stvari koje sam organizovao (koliko me pamćenje jos služi):

- Tribina: Religija i Sex - Učesnik Boris Tadić, koji je završio magistarski rad na relevantnu temu. Kao uvod je prikazan tada još uvek zabranjeni film Dušana Makavejeva - Misterije Orga(ni)zma.

- Tribina "Extremno skijanje", gost iz Slovenije (zaboravih ime)

- Koncert Haustora

- Koncert Djakarte

- Koncert Laze Ristovkog

- Mnogobrojni džez koncerti - Sekset Marković-Gut, Jovan Maljoković & Co, Miša Blam & Co ...

- Džez koncert - Tony Scott - Saksofonista koji je snimao sa čuvenom Billie Holiday. Tony je napravio urnebes u KST (platili smo ga $100) a pošto mu se jako svidelo, došao je još dve dodatne večeri za dzabaka.

- Zajedno sa Miodragom Cicmilovićem sam organizovao snimanje "Beogradske Džez Scene" 1985. - Ja ovde u Australiji nemam snimak, ali sam siguran da ga Miško (Miodrag) ima i mogu vas povezati sa njime.

- Teatar Levo

- Beogradska Filharmonija mladih koja nam je svirala valcere u velikoj balskoj dvorani na jednom od maskembala.

- Organizovao sam i Školu Bridža pri KST-u

Eto to sam uspeo da iskopam iz svoje sve slabije memorije.

Imam par fotki - skeniraću ih drugom prilikom.


Pozdrav iz Melburna,


Boris Rozenblat

2009 - Maču Pikču i ... KST

13. septembar 2009., Prilog: Mirce

17. maj 2009, Machu Picchu, Peru:

Od specijalnih reportera KST Planete, Goce i Mirčeta, stiže ova fotografija

 

Kad se nadjete na preko 2400 metara nadmorske visine, medju istorijskim ostacima drevnog grada Inka, Maču Pikču (Machu Picchu) u Peruu, šta vam prvo padne na pamet?

Pa KST, naravno, i KST planeta!

Svetskim putnicima, Miladinovićima, hvala što su mislili na nas!

 

 

Darodavac Mika "Reli"...

16. avgust 2009., Prilog: Dule

Novi darodavac, Miodrag Stojanović, mnogima poznat pod nadimkom Mika "Reli", po svojim organizacijama KST-ovih auto-relija ili Mika "Dlaka" da bi ga razlikovali od disk-džokeja, Mike "Brade"...

 

Poslao nam je nekoliko svojih članskih karata (pogledajte u "Kartoteci", galeriji članskih kartica) i nekoliko drugih "dokumenata" iz tog vremena.To stiže naknadno.

Njega smo već videli na više fotografija, iz perioda sredinom sedamdesetih, kada je bio Direktor relija, "glavni čovek" organizaciju izvanredno osmišljenih subotnjih aktivnosti, koje nisu samo demonstrirale umeće vožnje već i mnoge druge sposobnosti takmičarskih ekipa, recimo da ulove žabu. Evo ga, na slici desno, i na Maskenbalu 1976.

Ne samo što su reliji bili organizovani u i oko Beograda, bilo ih je i na Elektrijadama, uz Mikinu pomoć.

Do dana današnjeg, pojavljuje se povodom godišnjica KST-a, što smo zabeležili i ove godine. 

U post-KST-ovskom životu (ima li toga?) Miodrag je glavni čovek softverske firme "Stomis", specijalizovane za programe koji podržavaju stomatološke ordinacije.

Hvala druže Miko na svemu poklonjenom KST planeti!

 

 

Istorija se menja, KST je nastao 1952. godine!

11. avgust 2009., Prilog: Bilja

Kad god se do sada pominjala istorija KST-a, uvek je figurisao taj čuveni tekst:

      KST je osnovan 24.02.1954. odlukom Rektora Visoke Tehničke škole kao klupsko mesto okupljanja studenata Arhitektonskog, Gradjevinskog i Elektrotehničkog fakulteta...

Možda je, "formalo-pravno" (mada je Pravni na sledećem ćošku oduvek) tako i bilo, ali po svemu sudeći, svedočenjem iz prve ruke, sve je počelo dosta ranije, istorija se upravo menja.

I nikad više neće biti isto...

 

Srdjan Mitrović, prvi Predsednik KST-a, od 1952. g.
govori na proslavi 22 godine KST-a, održanoj februara 1976.

Pročitajte šta smo dobili posredstvom Saše, vrednog saradnika iz redova današnjeg KST-a: 

Poštovani DD-ovci,

pre par dana stigao mi je jedan mail na ovu adresu. Mail je bio od žene (sada bake) koja je radila u KST-u na njegovim samim počecima i koja zna stvari od neprocenjive važnosti iz istorije KST-a.

Greh bi bio da ovo sačuvam samo za sebe pa ga stoga delim, osim sa upravom i sa svima vama.

Saša
urednik kst.org.rs

---------- Forwarded message ----------

Poruka od :  Biljana Bilja Vukadinović (sada Mitrović)

Sadržaj:  Kao prvi sekretar KST želela bih da vam dam nekoliko podataka o počecima rada Kluba od osnivanja krajem 1952. godine.

Prvi predsednik Kluba je bio Srdjan Mitrović, slika desno, student ETF, a prvi sekretar Biljana Bilja Vukadinović takodje student ETF. Iste godine je prestalo da radi Kulturno umetničko društvo studenata tehnike i grupa studenata koja je ostala bez svog KUD-a je došla na ideju da bi mogli osnovati neku vrstu  Kluba studenata tehnike  gde  bi se studenti okupljali oko još sasvim nedefinisanih sadržaja, sa raznim interesovanjima kako za društvene dogadjaje i kretanja u društvu tako i za dešavanja  u  kulturnom životu u Beogradu.

Za početak smo imali veliku podršku Dekanata ETF koji nam je ustupio svoju prostoriju (prva vrata desno pre nego se udje u hodnik dekanata ETF), bila je prilično velika i PRAZNA. Nekako smo sakupili jedan pisaći sto, nekoliko stolica, nekih klupa, stolova, jedan klavir, jedan  praistorijski gramofon sa nešto ploča, jedan stari radio aparat, jedan bibliotečki orman sa oko 100 knjiga, nekoliko šahovskih tabli. Dobili smo materijalnu pomoć za kupovinu dnevne štampe koja se čitala isključivo u klubu, za nabavku potrošnog materijala, ekonomsko poslovanje je vodjeno u okviru Saveza studenata ETF (g-dja Tadić).

Prva uprava je brojala 15 članova. Ja naravno ne mogu da se setim imena svih ali cu nabrojati imena ili nadimke onih koji su mi ostali u sećanju: predsednik Srdjan Mitrović, sekretar Biljana Vukadinović, pa Mira Stajić sa Gradj. fak., Kikonja sa mašinskog, Boban Djurdjicković sa mašinskog, Žabac sa gradjevine, Mira sa tehnološkog, kratko vreme Olga Sifnios sa arhitektonskog, Pedja Ristić sa arhitektonskog, Laci mislim da je bio gradjevinac, on nam je povremeno tiho svirao na klaviru.

U to vreme nikome nije na pamet padalo da osniva neku vrstu kafea ili nečeg sličnog (to bi bila itekakva jeres) a tek da se služe alkoholna pića, igraju karte i slično, to je bilo nezamislivo.

Klub je bio otvoren od 17 časova pa do 23, u zavisnosti kakva se aktivnost odvijala. Ključ je bio kod čika-Žarka, domara zgrade Tehničkih fakulteta. Nikada nije bilo nekih neprijatnih ispada i ponašanja. U Klub se  ulazilo sa nekim strahopoštovanjem, tiho se razgovaralo i dogovaralo. Uprava je često radila u "hodu" izmedju časova. Delatnost Kluba tada je bila veoma siromašna, pozivani su razni predstavnici omladinskih rukovodstava sa BU, umetnici, novinari, po neki političar koji je "imao vremena" za "decu". Povremeno su održavane književne večeri, diskusije na razne teme, nekada  u prostorijama kluba a ako je bilo procenjeno da će poseta biti veća, onda u nekom od amfiteatara.

Svi smo radili isključivo DOBROVOLJNO I VOLONTERSKI, nikome nije padalo na pamet da bi nas rad trebao da bude plaćen. Mnogi od nas su i gubili dosta vremena u Klubu i naravno da se to odražavalo na davanju ispita. Kako smo bili jedini na B.U. vrlo brzo smo se pročuli u gradu i na Univerzitetu. Vodio se dnevnik dogadjanja i svega što smo radili, možda je ostao u životu i možda ga i posedujete. Dva-tri puta godišnje su organizovane igranke na prvom spratu u hodnicima aule. Nismo imali članske karte i nije nam to padalo ni na pamet. Srdjan Mitrović je radio u klubu do početka 1956. godine, kad a uzeo diplomski i više nije mogao da se posvećuje radu kluba a ja sam se zaposlila u Vinči. I Srdjan je radio diplomski u Vinči i kasnije ostao i da radi.

Oboje smo prisustvovali proslavi 25 godina postojanja i rada Kluba a posle toga su nas zaboravili.

A sada smo već toliko ostarili da je sve u vezi kluba sto mi je nedavno došlo do ruku zahvaljujuci Interenetu ostalo u prelepom secanju na neko sasvim drugo vreme i drugi način života i rada studenata uopšte.

Eto, od mene ovoliko, verujem da će nesto koristiti, meni je drago da mogu da makar malo doprinesem istoriji Kluba gde smo provelli nekoliko naših najlepših godina.

Sve vas srdačno pozdravljam,

Biljana Bilja Vukadinović - Mitrović

Hvala dragoj Biljani na ovim iscrpnim informacijama i lepoj priči. Uvrstili smo je u krug dragocenih darodavaca KST planete. Očekujemo da uskoro dobijemo još poneku sliku i naravno, nekoliko priča iz tog vremena.