Istorija se menja, KST je nastao 1952. godine!

11. avgust 2009., Prilog: Bilja

Kad god se do sada pominjala istorija KST-a, uvek je figurisao taj čuveni tekst:

      KST je osnovan 24.02.1954. odlukom Rektora Visoke Tehničke škole kao klupsko mesto okupljanja studenata Arhitektonskog, Gradjevinskog i Elektrotehničkog fakulteta...

Možda je, "formalo-pravno" (mada je Pravni na sledećem ćošku oduvek) tako i bilo, ali po svemu sudeći, svedočenjem iz prve ruke, sve je počelo dosta ranije, istorija se upravo menja.

I nikad više neće biti isto...

Srdjan Mitrović, prvi Predsednik KST-a, od 1952. g.
govori na proslavi 22 godine KST-a, održanoj februara 1976.

Pročitajte šta smo dobili posredstvom Saše, vrednog saradnika iz redova današnjeg KST-a: 

Poštovani DD-ovci,

pre par dana stigao mi je jedan mail na ovu adresu. Mail je bio od žene (sada bake) koja je radila u KST-u na njegovim samim počecima i koja zna stvari od neprocenjive važnosti iz istorije KST-a.

Greh bi bio da ovo sačuvam samo za sebe pa ga stoga delim, osim sa upravom i sa svima vama.

Saša
urednik kst.org.rs

---------- Forwarded message ----------

Poruka od :  Biljana Bilja Vukadinović (sada Mitrović)

Sadržaj:  Kao prvi sekretar KST želela bih da vam dam nekoliko podataka o počecima rada Kluba od osnivanja krajem 1952. godine.

Prvi predsednik Kluba je bio Srdjan Mitrović, slika desno, student ETF, a prvi sekretar Biljana Bilja Vukadinović takodje student ETF. Iste godine je prestalo da radi Kulturno umetničko društvo studenata tehnike i grupa studenata koja je ostala bez svog KUD-a je došla na ideju da bi mogli osnovati neku vrstu  Kluba studenata tehnike  gde  bi se studenti okupljali oko još sasvim nedefinisanih sadržaja, sa raznim interesovanjima kako za društvene dogadjaje i kretanja u društvu tako i za dešavanja  u  kulturnom životu u Beogradu.

Za početak smo imali veliku podršku Dekanata ETF koji nam je ustupio svoju prostoriju (prva vrata desno pre nego se udje u hodnik dekanata ETF), bila je prilično velika i PRAZNA. Nekako smo sakupili jedan pisaći sto, nekoliko stolica, nekih klupa, stolova, jedan klavir, jedan  praistorijski gramofon sa nešto ploča, jedan stari radio aparat, jedan bibliotečki orman sa oko 100 knjiga, nekoliko šahovskih tabli. Dobili smo materijalnu pomoć za kupovinu dnevne štampe koja se čitala isključivo u klubu, za nabavku potrošnog materijala, ekonomsko poslovanje je vodjeno u okviru Saveza studenata ETF (g-dja Tadić).

Prva uprava je brojala 15 članova. Ja naravno ne mogu da se setim imena svih ali cu nabrojati imena ili nadimke onih koji su mi ostali u sećanju: predsednik Srdjan Mitrović, sekretar Biljana Vukadinović, pa Mira Stajić sa Gradj. fak., Kikonja sa mašinskog, Boban Djurdjicković sa mašinskog, Žabac sa gradjevine, Mira sa tehnološkog, kratko vreme Olga Sifnios sa arhitektonskog, Pedja Ristić sa arhitektonskog, Laci mislim da je bio gradjevinac, on nam je povremeno tiho svirao na klaviru.

U to vreme nikome nije na pamet padalo da osniva neku vrstu kafea ili nečeg sličnog (to bi bila itekakva jeres) a tek da se služe alkoholna pića, igraju karte i slično, to je bilo nezamislivo.

Klub je bio otvoren od 17 časova pa do 23, u zavisnosti kakva se aktivnost odvijala. Ključ je bio kod čika-Žarka, domara zgrade Tehničkih fakulteta. Nikada nije bilo nekih neprijatnih ispada i ponašanja. U Klub se  ulazilo sa nekim strahopoštovanjem, tiho se razgovaralo i dogovaralo. Uprava je često radila u "hodu" izmedju časova. Delatnost Kluba tada je bila veoma siromašna, pozivani su razni predstavnici omladinskih rukovodstava sa BU, umetnici, novinari, po neki političar koji je "imao vremena" za "decu". Povremeno su održavane književne večeri, diskusije na razne teme, nekada  u prostorijama kluba a ako je bilo procenjeno da će poseta biti veća, onda u nekom od amfiteatara.

Svi smo radili isključivo DOBROVOLJNO I VOLONTERSKI, nikome nije padalo na pamet da bi nas rad trebao da bude plaćen. Mnogi od nas su i gubili dosta vremena u Klubu i naravno da se to odražavalo na davanju ispita. Kako smo bili jedini na B.U. vrlo brzo smo se pročuli u gradu i na Univerzitetu. Vodio se dnevnik dogadjanja i svega što smo radili, možda je ostao u životu i možda ga i posedujete. Dva-tri puta godišnje su organizovane igranke na prvom spratu u hodnicima aule. Nismo imali članske karte i nije nam to padalo ni na pamet. Srdjan Mitrović je radio u klubu do početka 1956. godine, kad a uzeo diplomski i više nije mogao da se posvećuje radu kluba a ja sam se zaposlila u Vinči. I Srdjan je radio diplomski u Vinči i kasnije ostao i da radi.

Oboje smo prisustvovali proslavi 25 godina postojanja i rada Kluba a posle toga su nas zaboravili.

A sada smo već toliko ostarili da je sve u vezi kluba sto mi je nedavno došlo do ruku zahvaljujuci Interenetu ostalo u prelepom secanju na neko sasvim drugo vreme i drugi način života i rada studenata uopšte.

Eto, od mene ovoliko, verujem da će nesto koristiti, meni je drago da mogu da makar malo doprinesem istoriji Kluba gde smo provelli nekoliko naših najlepših godina.

Sve vas srdačno pozdravljam,

Biljana Bilja Vukadinović - Mitrović

Hvala dragoj Biljani na ovim iscrpnim informacijama i lepoj priči. Uvrstili smo je u krug dragocenih darodavaca KST planete. Očekujemo da uskoro dobijemo još poneku sliku i naravno, nekoliko priča iz tog vremena. 

1976: Himna Elektrijada, u originalu, i ostale dragocenosti

17. april 2009., Prilog: Pedja R.

E, pajsad,

Kopam ja prošle nedelje po starim papirima koje je moja mama (srećom) sačuvala – da je bilo do mene, ne bi ništa od ovog svega ostalo – i nađem original, na notnom papiru mojom rukom, olovkom ispisane sve pesme iz KST mjuzikla “Proslava” (Slobodanka “Zbunjena sam”, Joca Gondola, Direktor, Strina “...Baš sam fina”, Majka Mara “Kako moj Mile kaze” itd) kao i ceo originalni libreto.To je bilo pripremljeno za Elektrijadu 1976. godine u Poreču.

Dalje sam našao ceo tekst predstave “Turistički studenti” (radna verzija se zvala “Treći za preferans”), komplet pravilnik, dopuna i svi zadaci sa prvog Električar relija, razne diplome, zahvalnice, pohvalnice itd. more materijala i – izmedju ostalog, još i original (opet grafitnom olovkom, mojom rukom) melodija i reči Himne Elektrijade, slika gore, iz tamo neke daleke sedamdesetšeste, sedme – ne sećam se tačno...

Kad sam je pregledao, setio sam se i kako ide. Napraviću i za to novu verziju, for better or for worse.

Ciao svima

Pedja Ristić

Ciga u "prvoj" (oko 1998.)

17. april 2009., Prilog: Veljko

Uz tekst "Šta nedostaje bivšem predsedniku? Kancelarija!" uz koji sam priložio komentar, želeo bih da dodam i sledeću sliku. Fotografija je napravljena u "prvoj", a centralna ličnost je legendarni, sada pokojni, Miodrag Nikolić - Ciga.

Mnogo toga se odigralo u toj prostoriji, od noćnih prenosa NBA utakmica, nezaboravnih partija preferansa, noćenja za vreme bombardovanja, proslava Novih godina...

Ova fotografija bi trebalo da je iz 1998. Ne mogu tačno da procenim.

Inače ja se ne nalazim na fotografiji, a pitanje je i da li znam tačna imena svih ljudi na njoj.

Krajnje levo je Dragan Novičić - Draganče, radio je u klubu kao mladji dežurni, a potom postao menadžer.

Dole sedi Miodrag Nikolić - Ciga... ko za njega nije čuo, kao da nikada nije ušao u Klub.

Momak "ispod" Cige je Goran Dragičević - Shorty, prošao kroz celu strukturu Kluba i bio predsednik 1998-2000. (ako me sećanje dobro služi).

Malo iznad njega  (sa karticom službenog lica) je Goran Martinović. Radio je kao mladji dežurni u Klubu od 1997. do 1999.

Levo od njega je Dušan Hajduković radio kao šanker u to doba.

Momak sa kapom je Miodrag Stanković - Miša karta. Radio kao mladji dežurni, šanker i prodavac karata.

Desno od njega je Aleksandar Stoiljković - Acika. I on je radio mnogo poslova u klubu i bio predsednik 2001~2002.

Devojka se zove Jelena, radila je kao garderoberka u to doba.

Ja inače izbegavam da "posećujem" internet, jer mi to oduzima previše vremena. Većinu mog društva čine prijatelji iz Kluba i mi se skoro redovno sastajemo subotom u toku dana u Klubu i igramo pikado i preferans. Sad je red na njih da prekopaju svoje slike i priče vezane za iste.
 
Prijateljski pozdrav, 

Veljko Zlatanović

Šta nedostaje bivšem predsedniku? Kancelarija!

14. april 2009., Prilog: Goran Ivanov

Na proslavi 55 godina KST-a, izmedju ostalih "prozvanih" da se prisete kako je to bilo u njihovo vreme, na binu se popeo i Goran Ivanov, nekadašnji predsednik KST-a (slika iznad, sasvim desno).

Goran objašnjava šta je rekao posetiocima:

Dok smo prepričavali naše doživljaje iz Kluba, shvatio sam da se 9 od 10 priča kojih smo se setili, odigralo u prostoriji pored Kluba, iza šanka, koju smo koristili za potrebe Uprave, a svi smo je zvali "prva".

Jasno mi je bilo da je pored KST-a postojao i jedan “drugi klub” u “prvoj” prostoriji. Unutra se ulazilo kada si hteo i ko god je hteo, sedelo se dokle si hteo, igrao se pref, pikado, uz pivo I viršle koje se nisu prodale na šanku ETF-a, gledali su se "švedski akcioni" filmovi, ratovalo se protiv buba švaba i buba rusa, lavabo se koristio u razne svrhe, beli telefon na zidu je bio kao javna govornica - bilo ko je mogao da telefonira, spavalo se posle maskenbala, presvlačile se neke glumice J,….

Ustvari kroz “prvu” su prošli svi oni koji su gostovali u klubu kao i svi oni koji su radili u klubu, svi DD-jci, svi prijatelji kluba, svi oni koji nisu znali šta će sa sobom, svi oni koji su mislili da znaju šta će sa sobom, i koji nisu znali gde će sa sobom, i Tolić, ivi oni koji su tražili kartu više... I naravno Ciga.

Tu su "mnoge priče, pripovetke pa čak i čitavi romani nastajali i nestajali u dimu i piću". Da je neko beležio, svi bi bili književnici.  Sećam se da su mnoge ideje oko programa nastajale baš u upravi i to iz zezanja. Ustvari tu se “nagomilavala energija” koja se posle “oslobadjala" u klubu.

E, tog “drugog kluba” više nema. Pregradili su prostoriju i tamo više niko ne ulazi. Izgleda mi da kako je to nestalo nestao je i deo KST-a za kojim žale “starci”.

Otprilike ovo iznad sam rekao kada me je Mika prozvao. Znam da me većina prisutnih nije razumela (ili nisu radili u klubu ili su radili u vreme kada je “drugi klub” i "prvoj" već “izdahnuo”).

Svako pamti svoj KST!

A on se menja, prerasta i preživljava svaku generaciju i svi ga drugačijeg nose u sebi.

Jovo Grbić, za sada najstariji aktivni veteran

10. april 2009., Prilog: Korifej

2009.: Na proslavi 55 godina KST-a, imali smo prilike da sretnemo jednog od najstarijih članova KST-a i da čujemo deo priče sa kraja šezdesetih godina.

Jovo Grbić, Grba, se predstavio prisutnim posetiocima na proslavi rekavši da je avio inženjer koji je proputovao ceo svet. Radio je u KST-u tokom kasnih šezdesetih godina kad su u Klubu takodje bili i Paun Ratimir, Ljuba Živković, i tada još mladi DJ Moca.

Po našoj proceni Grba se odlično drži, atmosfera u Klubu mu je prijala, mlad je kao KST!

Grba nam je obećao da će se potruditi da nadje nešto sačuvanih uspomena iz tog vremena a naročito bi bilo dragoceno kad bi nam i napisao to poglavlje istorije KST-a, koje malo znamo, iz svog vremena u KST-u.

Dobro nam došao Jovo!