Malo je reći da je "Renesans" prvi ansambl  koji je svirao ranu muziku na prostorima Jugoslavije, jer oni su bili prvi, i najbolji.

 
                                                       Kliknite za veću sliku

Kad smo proslavljali 25 godina KST-a, te daleke 1979. godine, želeli smo da studentima napravimo nezaboravno veče. U ambijentu tada "glanc-novog" Sava Centra, pripremljeno je veče za pamćenje. O tome, na drugom mestu. Medju gostima su bili i umetnici iz ansambla "Renesans". Na slici iznad, vidite ih na sceni Sava Centra.

O njima bi dugo moglo da se nabraja šta su sve snimali, gde su sve svirali, jer njihova karijera traje preko 40 godina. Osnovani još 1968., održali su preko 3000 koncerata širom Evrope, muzički predstavljali našu zemlju ispred Uneska u Parizu, Saveta Evrope u Strazburu, gde sve ne...

 
                                                       Kliknite za veću sliku

Snimili su pet ploča i audio kaseta za PGP RTB i devet drugih audio izdanja u inostranstvu. 

Iako nikada nisu bili "idoli mladih", i predmet obožavanja široke publike, njihov rad na očuvanju rane muzike naših prostora ostao je zabeležen. 

Slučajno, imao sam sreću da sam stanovao u istoj zgradi sa jednim od osnivača "Renesansa", Draganom Mladjenovićem i živo se sećam njihovih ranih proba, početkom sedamdesetih godina. Izmedju zgrada je odjekivala neka čudna muzika, a zvuci davno zaboravljenih, srednjevekovnih instrumenata ispunjavali su prostor i mešali se često sa poslednjim šundom koji je standardno puštan preko razglasa studentskog doma "Slobodan Penezić". A bilo je, sećam se, i ludih žurki, kad su mnogi od komšija dolazili na vrata njihovog stana da smiruju "nesnosnu buku" koju su stvarali mladi muzičari svirajući u neprekidnom "jam-session"-u. Da, klasična muzika nikad nije baš bila omiljena medju radnim narodom, u našim krajevima...

Milsim da smo jednom priliko imali i celo veče  posvećeno renesansnoj muzici u Klubu, mutno se sećam njihovih kostima, ali pamćenje izdaje,  i ne mogu da tvrdim kad je to bilo. Najverovatnije je to i bio povod da ih pozovemo i na našu proslavu u Sava Centru. Seća li se neko toga?

Za one kojima ta muzika uvek prija ušima, našli smo kolekciju snimaka "Renesansa" na sajtu Jugozvuk, te vam preporučujemo da pogledate.

Još par detalja o istorijatu grupe možete naći ovde: http://www.glavasic.net/music/sr.htm

Na YouTube-u možete naći više video zapisa njihovih novijih nastupa.

Da li možda znate za šta je ovo bila pozivnica?

Beograd, 2. oktobar 2008.
Od specijalnog reportera KST Planete

Večeras, 2. oktobra 2008. u ulici Vuka Karadžića 18, u Muzeju primenjene umetnosti, otvorena je retrospektivna izložba ilustracija i karikatura Dušana Petričića (slika desno).

U prisustvu beogradske kulturne elite Ranko Munitić je nadahnutim govorom otvorio izložbu pod nazivom "Autobiografika".

Bogat i sveobuhvatan opus velikog umetnika, ilustratora, karikaturiste a najviše humoriste, koji prikazuje njegovo stvaranje od 1969. do danas, u Beogradu, Rimu i Torontu.

Karakterni likovi, od brkatih Balkanaca do špicastih severno-amerikanca, su bili deo ilustracija koje je Dušan Petričić ugradio u dela Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Kanadjanke Margaret Etvud i mnogih drugih. "Kekec" je zamenio "New York Times"-om. Sve u svoje vreme. Čovek "ima nos" i magično mišljenje za oba kontinenta.

Sama izložba i velliki broj posetilaca srednje generacije doneli su duh, miris i zvuke zlatnih 70-tih i 80-tih. Glumci su galamili, reditelji se smeškali, dizajneri preispitivali svoje ideje, a ministar kulture je pozirao foto-reporterima. Otvaranju su prisustvovali i "povučeni" ambasador Srbije u Kanadi Dr. Dušan Bataković kao i novopridošli ambasador Kanade u Srbiji.

Oni koji žive u Beogradu ili će uskoro posetiti ovaj epicentar Balkana, treba da pod obavezno posete ovu izložbu. Kako god znate!  Do 26.oktobra 2008.

Preuzmite radost koju nudi čovek od duha Dušan Petričić.

Pogledajte još nekoliko foto priloga u našoj galeriji.

vaš

Korifej

Planetarni izveštač KST Planete, Mika Korifej, (vidite ga na slici desno, ispod jedne od Petričićevih karikatura) poslao nam je gornji izveštaj sa otvaranja izložbe Dušana Petričića, danas, u Beogradu. Iako ovaj dogadjaj nije direktno vezan za KST, mnogim "kaestejcima" iz Toronta,  ime Dušana Petričića, našeg sugradjanina, je od 1993. godine deo kulturnog miljea kako naše zajednice, tako i mnogo šireg kruga kanadskih čitalaca dnevnih i nedeljnih novina.

Za one koji nisu ni u Beogradu ni u Torontu, samo da napomenemo da je Dušan Petričić "napravio ime" u svetu umetnika, ilustratora, karikaturista i crtača, još u Beogradu, a potvrdu svoga rada je dobio u vidu brojnih nagrada u kasnijoj fazi stvaranja, živeći u Rimu i Torontu.

Pozdrav Duletu od njegovih "toronćana"!!!

Knjižara "Srbika" - "Serbica Books" ima izvanrednu knjižicu za vas:

Duškova kuća : izbor najlepših tekstova Dušana Radovića
ilustrovanih crtežima Dušana Petričića

1986.: U drugoj polovini osamdesetih, dok je rastao nacionalizam u pojedinim delovima Jugoslavije, a prividno jačala tržišna ekonomija u drugim, u KST-u se opet govori o tekućoj politici.

Da je i tada postojala svest o mogućem cepanju zemlje govori i scenografija na tribini "Kuda ide nacija". Možda je, iz današnjeg ugla, moglo da stoji i "nacije", ali, to je naziv knjige koju je napisao profesor dr. Dušan Ičević, na slici sa voditeljkom tribine, i u njoj se skoro pet godina pre tragičnog raspleta, ukazivalo na "veliki prasak", "Big bang" Jugoslavije i razdvajanje republika.

Budući da je dr. Ičević bio tada beogradski univerzitetski profesor, politikolog, (ali i književnik, pesnik,) to veče pred studentima tehnike je bilo prilika za upoznavanje budućih inženjera sa onom drugom, političko-administrativnom stranom društva. Ona će tehničkoj inteligenciji zemlje odrediti sudbinu u nadolazećim godinama. Kad danas sabiramo ko je sve od naših kolega sa sva tri fakulteta (A, E, G... ali i mašinski, tehnološki, saobraćajni...) otišao u "beli svet", postaje jasno šta su nam spremali političari, politikolozi, pravnici, sociolozi, razne nacionalne akademije nauka i njima srodni.

Akademska biografija profesora Ičevića je bogata izdavaštvom, od knjiga "Nacija i samoupravljanje" (Marksistička biblioteka, Titograd, 1976), preko "Kuda ide nacija", (Integral nacije i sindrom nacionalizma) (Biblioteka 'Poenta', 1986), zatim, "Crnogorska nacija" (Beograd, 1998)  pa do "Podgoričkog govora" (2007). Od opšteg, ka pojedinačnom... Kratak pregled onoga što se može naći na Internetu lako potvrdjuje zašto je gospodin profesor imao ovakvu sliku budućnosti Jugoslavije. On je tu sliku i pravio.

U bogatoj kolekciji fotografija pronašli smo i ove, na kojima se vidi jedna od poznatih ali uglavnom retko vidjanih "zvezda estrade".

Čovek na slici iznad i desno, je poznati jugoslovenski režiser, Radivoje Lola Djukić, (1923-1995) koji je svojim filmovima a još više televizijskim serijama, obeležio jedno vreme. Vidimo ga sa suprugom Jelenom, levo, i sa takodje popularnom glumicom Stanislavom, Stašom, Pešić (desno, u profilu) u separeu Kluba studenata tehnike. Kliknite na slike za veće.

Nije tačno zabeleženo kada je ova fotografija iz KST-a nastala, ali sudeći po licima, najverovatnije je početkom sedamdesetih.

Slike desno, i dole desno prikazuju Lolu u razgovoru sa studentima.

Iako je najpoznatiji bio tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, Lola Djukić je snimao filmove još od 1948. pa sve do 1983. a njegov rad na televiziji je teško i obuhvatiti.

Pod njegovom režiserskom "palicom",  proslavili su se Miodrag Petrović - Čkalja, i Mija Aleksić i mnogi drugi glumci, akteri veoma popularnih serija sa malog ekrana.

Mnogi su ostavljali sve da bi odgledali tekuću epizodu "Servisne stanice", "Crnog snega", "Gradjanina pokornog", koje su unosile humor, ali i satirični pogled na svakodnevni život socijalističke Jugoslavije.

Lola Djukić je bio filmski, pozorišni i televizijski reziser, scenograf i komediograf.  Osnivač je Humorističkog pozorišta (Pozorište na Terazijama) i jedan od najzaslužnijih za razvoj serijalnih humorističkih programa na Radio televiziji Beograd (RTB). Snimio je preko 200 epizoda i emisija, TV komedija i satira, a većinu je režirao, čak i napisao scenario.

TV serije

    1984 - Ubi ili poljubi
    1972 - Dva kapitena
    1970 - Deset zapovesti
    1970 - Ću, ćeš, će
    1968 - Spavajte mirno
    1966 - Crni sneg
    1965 - Licem u naličje
    1964 - Ogledalo građanina Pokornog
    1959 - Servisna stanica

Filmovi

    1983 - Čovek sa četiri noge
    1971 - Balada o svirepom
    1969 - Bog je umro uzalud
    1967 - Zlatna praćka
    1964 - Na mesto građanine Pokorni
    1961 - Sreća u torbi
    1961 - Nema malih bogova
    1950 - Čudotvorni mač
    1950 - Jezero

Na YouTube-u se može videti ceo dokumentarni film "Grčka deca" koji je režirao Radivoje Lola Djukić daleke 1948. godine. On je napisao i scenario za taj dokumentarac.

• Prvi deo
• Drugi deo
  

Pročitajte na wikipediji stranu o Radivoju Loli Djukiću.