Šta nedostaje bivšem predsedniku? Kancelarija!

14. april 2009., Prilog: Goran Ivanov

Na proslavi 55 godina KST-a, izmedju ostalih "prozvanih" da se prisete kako je to bilo u njihovo vreme, na binu se popeo i Goran Ivanov, nekadašnji predsednik KST-a (slika iznad, sasvim desno).

Goran objašnjava šta je rekao posetiocima:

Dok smo prepričavali naše doživljaje iz Kluba, shvatio sam da se 9 od 10 priča kojih smo se setili, odigralo u prostoriji pored Kluba, iza šanka, koju smo koristili za potrebe Uprave, a svi smo je zvali "prva".

Jasno mi je bilo da je pored KST-a postojao i jedan “drugi klub” u “prvoj” prostoriji. Unutra se ulazilo kada si hteo i ko god je hteo, sedelo se dokle si hteo, igrao se pref, pikado, uz pivo I viršle koje se nisu prodale na šanku ETF-a, gledali su se "švedski akcioni" filmovi, ratovalo se protiv buba švaba i buba rusa, lavabo se koristio u razne svrhe, beli telefon na zidu je bio kao javna govornica - bilo ko je mogao da telefonira, spavalo se posle maskenbala, presvlačile se neke glumice J,….

Ustvari kroz “prvu” su prošli svi oni koji su gostovali u klubu kao i svi oni koji su radili u klubu, svi DD-jci, svi prijatelji kluba, svi oni koji nisu znali šta će sa sobom, svi oni koji su mislili da znaju šta će sa sobom, i koji nisu znali gde će sa sobom, i Tolić, ivi oni koji su tražili kartu više... I naravno Ciga.

Tu su "mnoge priče, pripovetke pa čak i čitavi romani nastajali i nestajali u dimu i piću". Da je neko beležio, svi bi bili književnici.  Sećam se da su mnoge ideje oko programa nastajale baš u upravi i to iz zezanja. Ustvari tu se “nagomilavala energija” koja se posle “oslobadjala" u klubu.

E, tog “drugog kluba” više nema. Pregradili su prostoriju i tamo više niko ne ulazi. Izgleda mi da kako je to nestalo nestao je i deo KST-a za kojim žale “starci”.

Otprilike ovo iznad sam rekao kada me je Mika prozvao. Znam da me većina prisutnih nije razumela (ili nisu radili u klubu ili su radili u vreme kada je “drugi klub” i "prvoj" već “izdahnuo”).

Svako pamti svoj KST!

A on se menja, prerasta i preživljava svaku generaciju i svi ga drugačijeg nose u sebi.

Prvi miris "trave"

19. februar 2009., Prilog: Goran Ivanov

Šef majstora na ETF-u (radionica pored bašte KST-a) je bio neki Neša (možda još uvek radi). E, taj Neša je imao još jedan zadatak a to je bila bezbednost zgrade (čitaj stalno je bio u komunikaciji sa policijom). Ja sam to znao (rekao mi Ciga) ali sam se pravio blesav i bio u super odnosima sa Nešom.

Nekako godinu pre mene predsednik Cane oživi priču ELKOM (klinci koji su dolazili u klub jer studenata nije bilo petkom i subotom). Uglavnom ja to nasledim i petak i subota su mi bili najjači dani (red pred blagajnom). Ali sa klincima stigla i trava (u to vreme nije baš bilo lako da vidiš teže droge). Nisam “puritanac”, ali sam znao da to može da donese kasnije i veće probleme pa sam stalno razmišljao kako da to zaustavim.

Zovne mene jednog dana Neša, da mi dve fotografije i kaže “ajd mi uradiš počasne članske za ova moja dva druga”. Na slici dva lika, u civilu, ali na čelu piše da su policajci. Vidim da nije dobro da ga odbijem (sami će da naprave počasne). S druge strane ne bih policiju po klubu. U trenutku mi proradi kliker da trgujem “Vazi, ali da mi njih dvojca daju obećanje da u klubu i na 100m oko kluba nema trave, droge,…”. Pristade Neša, mada ni jednog momenta nismo reč rekli o tome da su to policajci.

Nije da posle toga nisam osetio miris trave u klubu, ali znam da se o tome posle nije pričalo kao o svakodnevnoj pojavi.

Pozdrav

Goran 

1988: "Politika" o tribini sa urednicima "Mladine" (2. deo)

2. februar 2009., Prilog: Goran Ivanov

Jun 1988: (nastavak teksta o Mladini u KST-u...)

Da, mislio sam završila se tribina, urednici "Mladine" su otišli kući, idemo dalje...

Dva dana kasnije izadje članak u Politici (u prilogu, kliknite za veću rezoluciju). Prvo, napisali su da je tribina bila u Studentskom kulturnom centru, pogrešili imena, ali ajde...

Napadnu me sa Ritma Srca i sa Indexa da demantujem pisanje Politike (bili ljudi na tribini), ja se zeznem i dam izjavu da ću da napišem demanti Politici. Pozovem ja Gorana Kozića (jer on je potpisao tekst...) i pitam ga jel bio na istoj tribini kao i ja. Kaže on da su mu tako rekli oni koji su bili na tribini, a on nije stigao da dodje ?!? Pedja Ivanovic koji se pominje u tekstu je Pedja JOVANOVIC (Četnik) nije ni video ni čuo Kozića. Ovi sa radija dolaze svaki dan da me uključe u program da pročitam tekst demantija. Napišem ja to nekako uz veliku pomoć Elmera i veoma pomirljivim tonom, pošto ću lično da odnesem u Politiku.

U Politici me primi zamenik Minovića (tadašnji direktor i g.l.o.d. Politike) neki Lazarević (čini mi se da se tako prezivao). S vrata (nisam rekao ni dobar dan) kaže on meni (sarkastično): "Šta je? Niste odbili peticiju?". Ja ga zamolim da pročita tekst koji sam napisao i da u njemu sve piše. On kaže da ostavim i da će videti sa kolegijumom da li će ga objaviti.

Sutra ništa. Prekosutra ništa. Ja pozovem telefonom, sekretarica pita prvo ko ga traži, a posle kao nije tu. Jedno jutro (prošlo već desetak dana) sedim u upravi sa Radom (čini mi se da nije radila u KSTu ali stalno je bila tu jer je bila drugarica sa nekim – mislim sa Gocom (sada Tolić)). Kažem ja Radi pozovi Politiku i traži Lazarevića. Naleti na sekretaricu - reci joj da ga traži rodjaka. Pita sekretarica koja rodjaka – pa reci Rada. Lazarević se zezne i javi se na telefon. Ja se predstavim, a on počne da se smeje ne može da stane. Kaže: “ovako me niko do sada u životu nije odradio, svaka ti čast”. Ja se izvinem, jer drugačije nisam mogao da dodjem do njega, i pitam ga šta se dešava sa tekstom koji sam mu dao. Kaže on: “ Vidi mali, ovo je krupna igra. Neću da objavim ni jednu pozitivnu reč o Mladini. Možeš slobodno da nas tužiš. Moj ti je savet da zaboraviš na sve jer može da strada Klub a i ti kao kolateral.”

U sledećem broju Mladine Pedju Četnika su nazvali “mladim brambovcem”. Nisam uspeo da saznam šta to znači.

 

Pozdrav.

Goran.

politika-KST.pdf (297,60 kb)

1988: Urednici "Mladine" na tribini u KST-u

30. januar 2009., Prilog: Goran Ivanov

7: jun 1988: U Ljubljani je 10. maja 1988., zaplenjen ceo tiraž novog broja omladinskog lista "Mladina". Članak pod naslovom "Noć dugih noževa" je bio povod za hapšenje, 31. maja, nekoliko mladih Slovenaca, Janeza Janše, Ivana Borštajna i Davida Tasića, dok je Franci Zavrl izbegao hapšenje sklanjajući se u psihijatrijsku bolnicu.

Počinje još jedna od epizoda u "godinama raspleta", pogubna po organizam načete Jugoslavije. 

Studenti u Ljubljani "prave frku",  dok studenti u KST-u ne znaju šta se stvarno dešava. 

U to vreme Mladina je izlazila samo na slovenačkom, a mi smo je držali na šanku da je čitaju studenti. Ja sam uvek imao problem da razumem tekstove jer nisu bili na srpskom.  Mladina je tada puno talasala na političkoj sceni SFRJ (prvi su pokrenuli ukidanje Štafete mladosti). Ideja mi je bila da ih dovedemo na tribinu i da na srpskom jeziku objasne studentima šta to oni pišu i koji su njihovi pogledi na budućnost SFRJ. U tome mi je pomogao Elmer (fotograf KST-a) koji je poznavao Svetlanu Vasović (koja se spominje u tekstu) i zakazao tribinu  za 31.05.1988.

Jedno nedelju dana pre toga dodju u Upravu KST-a dvojca iz SK (Savez komunista na fakultetu - tada  je još postojao),(imena neću da navodim jer je jedan sigurno pokojni a drugog srećem ponekad), i pitaju me ko nam je dao dozvolu da zovemo Mladinu. Posle kraće rasprave ja ih izbacim iz Uprave i pošaljem ih da se žale u predsedništvo omladine AEG fakulteta (nisu se pojavljivali više).

Dan pre tribine tražimo hotel za urednike Mladine ali sve puno u Bgdu (bio nekakav sajam). Zovne ih Elmer i pomeri tribinu za 7 dana (7.06.1988.).

U to vreme sam  često išao na ručak kod tetke koja živi 200 metara od fakulteta (ona je  tada bila penzioner  SDB-a iz doba Broza). Ja joj ispričam o tribini koju hoću da napravim a ona kaže: Pusti to sa Mladinom, to ti je krupna igra. Mogu da zatvore Klub i možeš da nastradaš kao kolateral.

Ko da zatvori Klub? Pa napravićemo ponovo ’68! (tada sam imao 24 godine – pun energije ali sa malo mozga).

31.05.1988. uhapse Janšu I Tasića (pupčanom vrpcom su bili vezani na Mladinu).

Ni to me nije prizvalo pameti. Sutradan se javi Svetlana i kaže ovi neće da dodju, plaše se da je nameštaljka da će da ih uhapse u Srbiji. Jedva Elmer i ja objasnimo da to nema veze i da je stvarno u pitanju tribina.

Pristanu oni nekako. Ni tada se ne zapitam ko će da ih hapsi.

Pola sata pred tribinu izadjem ja sa Elmerom na Glavni ulaz ispred zgrade da sačekamo urednike Mladine. Tada Elmer počne da mi pokazuje (radio je honorarno za mnoge strane agencije): ovo su ti iz Associated Press-a, ovi su ti iz Frans-press-a, ovo su ti Nemci, Šešelja sam sam prepoznao kao i Ritam srca (studio B), INDEX (Beograd 202), neke nismo znali ko su ali su imali prevodioce…. Tog momenta shvatim da će na tribini biti najmanje studenata. I setim se tetkinih reči.  Palo mi na pamet da urednike odvedem u čitaonicu (koja je prazna) i da kažem da nema interesovanja za njih pa da se vrate kući, ali Svetlana to ne bi progutala.

Tribinu je trebala da vodi Tanja. Pozovem je i kažem joj da vodi računa sta priča, da ne podiže temperaturu i da smiruje ako dodje do problema. Vidim da me ne sluša ( to vreme još je bilo u fazonu “posle Tita – Tito”)
pa pozovem i Pedju Četnika (ref PRJ-a) i kažem mu da ću da stojim pozadi, da gleda u mene i ako mu dam znak da uzme Tanji mikrofon i prekine tribinu.

U drugoj rečenici Tanja je popljuvala urednike Mladine!

Ovi vidim spremni na takav odnos, samo mirno odgovaraju, ne padaju u vatru (valjda im bilo ipak frka da ih ne uhapse). Sećam se da je atmosfera bila bas vruća. U jednom momentu javi se Šešelj i kaže: “Ja sam student.” (tu napravi malu pauzu taman da svi počnu da se smeju), “ Studiram totalitarni režim u ovoj zemlji…” i nastavi da pljuje po komunistima (više se nisu smejali).

Negde posle dva sata javi se jedan student (stajao sam iza njega pa znam da je u zadnjem džepu imao index, mada nije ličio na studenta) i predloži da se na licu mesta potpiše peticija da se oslobode Janša i Tasić.

Trenutno pokažem Pedji Četniku da seče stvar. Pedja uskoči na binu, uzme mikrofon od Tanje I kaže da je ovo tribina za studente a ne politički skup, i da peticiju potpisuju van prostorija kluba, a ako to neko proba u klubu da će trenutno biti prekinuta tribina. Bilo malo negodovanja, ali o peticiji nije bilo više reči.

Pošto je slučaj “peticija” poprilično spustio strasti tribina se uskoro i završila. Popijemo piće sa urednicima, bez nekih komentara i oni odu.

Mislio sam da se tu stvari završavaju…. 

Goran Ivanov

Nastavlja se...

Poznati u KST-u: Novinar Miroslav Lazanski

6. decembar 2008., Prilog: Goran Ivanov

Ova slika je verovatno nastala na jednoj od uvek aktuelnih dnevno-političkih tribina u drugoj polovini osamdesetih godina.

Gost je bio Miroslav Lazanski, čovek koji je "sve znao, ali nije sve smeo i da ispriča", u jednom periodu neprikosnoveno vodeći vojno-politički komentator u Jugoslaviji.

Na slici ga vidimo u prostoiji Uprave KST-a, verovatno pre (ili posle) razgovora sa studentima. Iza njega je Goran Ivanov, tadašnji predsednik Kluba.

Upućenost Lazanskog u podatke koje su obaveštajci otkrivali i na Istoku i naZapadu, donela mu je popularnost u periodu dok se kuvala politička popara na Balkanu. Bio je uvek zanimljiv sagovornik, zbog informacija koje je otkrivao na mnogim tribinama, televizijskim emisijama, i tekstovima objavljivanim u mnogim dnevnim novima, a naročito zbog veoma dinamičnog i neformalnog prikazivanja situacije.

Lazanski je diplomirani pravnik, i karijeru je počeo u u zagrebačkim glasilima Vjesniku, Danasu i Startu. Od 1991. godine prelazi u Beograd i postaje vojno-politički komentator lista Politika. Baveći se novinarskim poslom izveštavao je sa raznih ratišta van Balkana, bio je u Avganistanu, Čečeniji, Bejrutu, ali i u ratom zahvaćenoj, svojoj zemlji, od Slovenije preko Hrvatske do Bosne.

Objavio je nekoliko knjiga i mnogobrojne intervjue sa poznatim političkim figurama širom sveta.

Neke od tekstova Miroslava Lazanskog možete pročitati  na sajtu Politike.