1974: Odlazak Tome Stanojevića

28. januar 2008., Prilog: Toma

Za neupućene, mlađe "dedejce", kojima ime Toma Stanojević ne znači mnogo, treba reći par napomena pre čitanja ovog teksta.

Toma je medju najzaslužnijima za pokretanje Diskoteke u KST-u, ako se ne varam i prvi disk-džokej i čovek koji je mnogo napora uložio u toku svog boravka u KST-u da se pokrenu razne inicijative. Bio je i predsednik filmske sekcije.

Po prestanku rada u Klubu, zaposlen od samog početka delovanja Sava centra kao vodeći inženjer te ustanove, on i sa tog mesta i dalje pomaže Klub u svakoj prilici. Uz njegovu pomoć mnogi su stekli prva iskustva u profesionalnom bavljenju poslovima ozvučavanja, organizacije priredbi i skupova...Veliki broj KST-ovaca je dobio i zaposlenje zahvaljujući tim iskustvima. Konferenciju UNESCO-a "iznela" je ekipa uglavnom iz KST-a, pod Tominim vođstvom.

Toma je veoma zaslužan, uz grupu LAD, za grandioznu proslavu 25-godišnjice KST-a koja je održana u Sava centru 1979. godine. Svojom profesionalnom organizacijom, gostima i poletom, ova priredba je ostala u uspomeni mnogima koji su tog dana napunili svih 3500 mesta velike "plave" sale. Ali o tom potom...

Kada je Toma odlazio iz KST-a, studentski list "Elektron" je napravio intervju iz kojeg možemo da se podsetimo na razne detalje klupskog delovanja. Iako blago ogorčen, što provejava iz teksta, Toma je ostavio na kraju vrlo važnu poruku:

...KST je klub naše studentske mladosti, a to ne treba nikada zaboraviti. 

Elektron, Novembar 1974 

TOMA

Intervju povodom odlaska dugogodišnjeg aktiviste DKST-a

TOMISLAV STANOJEVIĆ, voditelj programa, disk džokej i predsednik filmske sekcije KST-a neće i ove sezone sačekati novu generaciju studenata. On prestaje sa radom u KST—u.

Tim povodom smo mu postavili nekoliko pitanja:

1. Zbog čega prestajes sa radom u Klubu?

    Osnovni razlog je pre svega sto idem na odsluženje vojnog roka i zatim, krajnje je vreme da zavrsim fakultet. Pored toga jedan od razloga je komercijalizacija i u ponašanju i u shvatanjima rada izvesnog malog broja članova Kluba.
     Zbog toga sam i otišao, u neku ruku i bez zbogom.

2. Koliko si godina proveo u KST—u i sta te je privuklo da u njemu radis?

    U Klubu sam proveo 5,5 godina i imao sam tu čast da učestvujem u osnivanju današnje Diskoteke. Inače upisao sam fakultet koji je čisto tehnički, ali kao i priličan broj naših studenata pre upisa a i u toku studija imao sam izvesne "netehničke" prohteve. Jedan od vidova njihove kompenzacije bio je i moj rad u KST-u.

3. Smatraš li da u KST-u imate dovoljno ideja i da li si ti na nailazio na teškoće prilikom njihove realizacije?

    Pre svega rekao bih da Klub i sada ima fantastične uslove za rad. Medjutim ne bih rekao da se obiluje idejama. Ja specijalno nisam nailazio na neke prevelike teškoće, jer su te ideje poticale od izvesnog malog broja ljudi. Posebno je pitanje da li su te inicijative dobijale priznanja koja zaslužuju.

4. Reci nam nešto o tehničkoj opremljenosti KST-a.

    Pa mogao bih reći da je gotovo studijska, a to je uostalom i u skladu sa nazivom našag Kluba. Medjutim, pribavljanje te opreme nas je stajalo i mnogo vremana i strpljanja, a i živaca.

5. Da li si zadovoljan saradnjom sa svojim kolegama u Klubu?

    Sa izuzetkom malog broja članova Saveta, kao što sam rekao na početku ovog razgovora, sada kada su utisci sređeni, mogu reći da sam prezadovoljan. To je i normalno jer čovek pamti samo prijatne doživljaje a ružne zaboravlja.

6. Tvoje mišljenje o publici koja posećuje KST.

    Malo nezahvalno pitanje. Naša publika ja prilično raznovrsna, a takav je i njan ukus. Oni koji navraćaju u diskoteku imaju pre svega cilj da se zabave. Zbog toga mogu reći da je to vid isključivo komercijalnog rada KST-a. Prema tome, neminovno je da i vid "opsluživanja" naše Diskoteke bude komercijalan. Madjutim u tome leži i opasnost od tzv. podilažanja publici. Dakle trebalo je održavati i uprkos toj komercijalizaciji izvestan nivo. Sa moje strane doprinos je bio u aktuelnostima na svetskom pop tržistu. To sam mogao da radim jar sam bio u izuzetno povoljnoj prilici da nabavljam i ploče, a i da razmenjujem snimke sa Studijom B. Pri tom nije trebalo preterivati jer publika neminovno, kao masa ima svoju inerciju. U toku ovih 5,5 godina bilo je i povremane disonancije izmedju mene i nje, ali čini mi sa da je opšti utisak prilično povoljan.

Toma (levo) i Milutin Čolić u amfiteatru, razgovor o FEST-u '74

Toma (desno) i Miša Janketić u KST-u

7. Sem džokejskog ti si sa bavio i voditeljskim poslom.

    Da. U zadnjih godinu dana imao sam jedno desetak takvih večeri. Meni lično, te večeri sa gostima jako su prijale. Kasnije sam stekao i priličnu rutinu i razgovori koje sam vodio recimo sa Milutinom Čolićem, Mišom Janketićem i drugima ostaće mi u prijatnoj uspomeni.

8. Zasto si radio u filmskoj sekciji KST-a, a ne recimo u muzičkoj?

    Pre formiranja sekcija KST-a radio sam priličan broj večeri džeza, progresivne i ozbiljne muzike. Sve te večeri bila su prilično posećane, a to govori u prilog mojoj tvrdnji da imamo jako dobru publiku, samo je treba privući i zainteresovati. Medjutim taj tempo nisam mogao da izdržim, a pogotovu što prethodni Upravni odbor to baš nije mnogo cenio.

    Film ja moja velika ljubav i to je jedan od razloga sto sam radio u ovoj sekciji. Inače i sam sastav sekcije bio je jako dobar, a projekcije u amfiteatru 65 su sa dugom tradicijom. Ranije su ljudi dolazili u tu salu da se sprdaju, ali sa poboljšanjem filmova i to se iz osnova promenilo. U poslednje vreme imali smo repertoar gotovo kao Kulturni centar Beograda. Same projekcije bile su na visokom tehničkom nivou. Tome su svakako doprineli rutina našeg starog saradnika VK majstora Miće Mitrovića i naše novo platno. U nekim trenucima amf. 65 je ličio na pravi hram filma, a to mi je bila najlepša nagrada za rad u Sekciji.

9. I šta bi nam na kraju još mogao reći?

    KST je izuzetno dobar Klub i ja bih bio izuzetno srećan da takav i ostane. Tome bi svakako doprinelo i formiranje izvesnog kriterijuma pri prijemu, jer postojao je izvestan broj članova u ovih zadnjih nekoliko godina koji su prilično neinventivno i nezainteresovano radili.

    Na kraju svim svojim kolegama-saradnicima na poslu želim puno uspeha, jer KST je klub naše studentske mladosti, a to ne treba nikada zaboraviti.