26. decembar 1983.: Krenulo nas, izgleda, sa ovim prilozima sa 10. maskenbala...

Toša je poslao ovu grupnu sliku na kojoj su on i Goran, zvani Tuta, nezaboravni DJ tandem iz kabine, 1975,'76,'77,'78, ovog puta kao posetioci a ne kao voditelji maskenbala.

Koliko znamo, Goran je još uvek a Oliverom, još jedan par, i život zacrtan od Klupskih dana.

Zanimljivo, Olivera nosi majicu na kojoj piše Toronto, ime grada koji je dvadeset godina kasnije počeo da ima veze sa KST-om, kao mesto inicijalizacije ovog web sajta.

Ko li je nepoznati oficir-vartogasac-poštar-lice sa šaptom, u pozadini?

Sve prikupljeno u vezi ovog maskenbala je, naravno, u foto-galeriji.

Decembar 1988: Konačno se rešilo i to pitanje, kada je KST štampao svoj novac, "dolare", "lovu"...

Dakle, Trule je definitivno potvrdio povod štampanja prve serije, a evo Goran svojim prilogom rasvetljava drugu seriju.

Dakle ovako je izgledalo "Sto soma" u KST dolarima, na 15. Maskenbalu, pod motom "Divlji zapad" a donja slika je novčanica od "Deset soma". Ako obratite pažnju na novčanicama postoje "male izmene". Na "deset soma" je lik Pedje Četnika (ref PRJ-a), a na "sto soma" je moj lik. Ako pogledate sliku pozadi videćete zgradu fakulteta, iznad toga piše “in GOLD we trust” (umesto “in god we trust”),….  

Novčanice je dizajnirao Goran Patlejh (tada plakater). Dečko je imao potpuno drugi pogled na svet i kao takav verovatno je daleko dogurao, poslednje što znam o njemu je da je bio u Pragu u nekoj marketing agenciji (usput on je jedan od pokretača ideje da se redizajnira znak KST-a, tri strelice, ali je ta priča neslavno završila – o tome neki drugi put...)

Novčanice su bile zajednički imenitelj za sve što se dešavalo to veče u klubu: plaćalo se piće, plaćao se pasulj u meksičkom restoranu, plaćao se “eliksir protiv ćelavosti”, isplaćivane su nagrade za lica sa poternica, sa njima se kockalo u kockarnici, plaćale se cigarette, častiš muziku,…. Novčanice su se kupovale za  prave pare na šalteru preko puta uprave, prodavao ih je Darko (ne Radović) (tada plakater ili scenograf ne mogu baš da se setim). Darko je, ako se dobro sećam, bio maskiran kao bankarski službenik sa divljeg zapada sa sve crnim rukavima i naočarima.

Rezerve (u ovakvom novcu) su stajale u "kancelariji sherifa" (prostorije PSD RTNJA). Pošto su se plaćale pravim novcem nije postojala opasnost od devalvacije pa sam već na početku večeri intervenisao tri puta na Darkov zahtev i ubacio u banku nove količine. Takodje na početku sam dao i jednu količinu Čembiju (glavni krupije – inače je u to vreme i radio kao profy krupije).  Prilikom poslednje emisije (Darku na ruke) ostavio sam još samo toliko da isplatimo nagrade za lica sa poternice. A tada mi neko (ne sećam se više ko) dolazi iz kockarnice i kaže “Čembi bankrotirao, daj pare da isplatimo srećnika ! ”.

Tada sam prvi put shvatio funkcionisanje monetarne politike i kako se lako upada u finansijsku krizu (kao što je ova danas). Trenutno sam počeo da povlačim novac sa šanka (ali ne sve jer su morali da vraćaju kusur) i da ga guram u banku (to je jedino mesto koje ne devalvira novac). U isto vreme sam razmišljao da pokrenem akciju popusta na šanku od 10% za onoga ko plati sa našim novcem a ne pravim (na taj način ubrzavam obrt našeg novca) ali sam odustao…. Uglavnom nakon 2 sata stvar se stabilizovala – imali smo ponovo dovoljno da isplatimo nagrade za lica sa poternice, a i ja sam bio zadovoljan mojim “pametnim potezima monetarne politike”.

Danas znam da je  glavni razlog što su se “reserve” stabilizovale bilo to što je srećnik iz kockarnice potrošio sve pare na šanku za ta dva sata….

Goran

26. decembar 1983.: Ako je Nini ovo bio prvi maskenbal na kome je bila, Bojanu Osojniku je izgleda bio poslednji. Ipak sačuvao je jednu ulaznicu, grafički identičnu kao i onu koju je poslao Kosta, samo štampano drugom, crvenkastom boji. Da li su to bile "muška " i "ženska" karta, ne znamo, tek vidi se da je Kostin prilog bio samo gornji deo, "preklop" cele karte.  Na Bojanovoj karti uočavamo i kupone (nešto vezano za fakultete, A, E, G), i interesantni strip sa Alanom Fordom, naravno, primenjen na temu Maskenbala.

Kao autor je potpisan "Pajjja", ko je to?   (Da li je i ovo Koletov rad? Gde je Kole?)

26. decembar 1983.: Bio je ovo moj prvi Maskenbal. Još tada nisam ni radila u Klubu...

Ovde sam na slici sa koleginicama sa fakulteta. Tema maskenbala bila je Olimpijada mada naši kostimi nisu imali nikakve veze sa tom temom. Važno je bilo biti maskiran i dobro raspoložen.

Ali ... ja sam na šeširu imala karticu na kojoj je pisalo PRESS, za svaki slučaj ako me ko pita šta ja radim na Olimpijadi, da mogu da kažem da sam sportski novinar. 

Inače, u istom sam tom odelu sam nekoliko godina kasnije pretresala devojke na ulazu za maskenbal koji je za temu imao vreme prohibicije. Tada sam bila "sa druge strane", kao jedna od organizatora, jer sam uveliko radila u KST-u.

Ova druga slika je sa kolegama sa fakulteta. Brkove nam je napravio vlasuljar iz Narodnog pozorišta.

Ostale priloge sa ovog maskenbala možete pogledati u foto galeriji.

Nina

15. decembar 1984.: Po već ustaljenom rasporedu, u subotu, nedelju dana pred Maskenbal, održan je i 8. pešački reli.

Iako je trebalo u neradni dan ustati rano i blesaviti se po zimi i magli, nekoliko pešačkih relija na kojima sam ja radila imali su ogroman odziv studenata.

Na slici koju šaljem sam ja, sasvim levo, u crnom kaputu, kao član tročlanog žirija na punktu na Tašmajdanu, kod Malog pozorišta. Ekipe su imale zadatak da na osnovu šifrovanih uputstava pronadju sve punktove koji su se nalazili rasporedjeni po centru Beograda, a na svakom punktu su imali neki zadatak koji je trebalo da ispune da bi dobili dalja uputstva. Ekipa broj 11, izgleda igra "kolce" pred komisijom...

Iz drugog ugla i sa drugom ekipom, broj 19, evo u prvom planu je Vojkan, tadašnji sekretar kluba, pa sam onda ja, pa ne znam ko, pa Goca.

Pobednik je bila ona ekipa koja prva stigne na cilj, rešivši usput sve zadatke, pronalazeći gde se nalaze kontrolne stanice, pa i sama lokacija cilja.

Mnogo kasnije su na raznim TV stanicama počeli da prave emisije koje su kao osnovu imale slična pravila. (Pada mi na pamet serija The Amazing Race...) Doduše, punktovi su im bili širom sveta, a zadaci mnogo komplikovaniji. Sve nešto mislim, mora da su od nas "skinuli fazon"...

Svi punktovi su bili snabdeveni velikim termos šerpama sa čajem, a na jednom od punktova obično je bio kazan pun pravog vojničkog pasulja. Svaka ekipa je dobiljala i bon za hranu, kao ovaj gore.

Ekipe su bile uglavnom maskirane, jer, ovo je bio uvod u novogodišnji Maskenbal koji je organizovan već sledeće nedelje. Mislim da su pobednićke ekipe uvek dobijale i pozivnice za maskenbal kao nagradu. Za razliku od njih, mi organizatori smo morali nekako da budemo obeleženi da učesnici relija ne bi napadali slučajne prolaznike koji sa relijem nemaju veze.

Ovo je moja identifikaciona kartica za pešački reli 1984, na slici desno.

Na donjoj slici vide se  još troje organizatora pešačkog relija, Dada, Pedja ekonom i možda Daca Bojana, koja takodje ima isti službeni bedž kao moj.

Nina