Avgust 1977.: Tog leta, u Klub se uselio Leonardo da Vinči...

Bilo je redovno letnje renoviranje, krečenje, menjana su svetla, sredjivana kabina, a Peci je palo na pamet da ukrasi ormarić sa televizorom.

Šta bolje odslikava tehnicke fakultete, od ovog klasičnog Leonardovog čoveka upisanog u kvadrat i krug, estetika, savrsene mere, čovek i geometrija...

Arhitektura, umetnost, geometrija, konstrukcije, mehanizmi, bio je to neprikosnoveni domen velikog majstora, preteče svih inženjera.

Doduše, Leonardno i nije mogao mnogo da zna o elektrici, nije mu zameriti, Tesla se rodio mnogo kasnije...

Peca, u to doba glavni scenograf, a po potrebi i plakater, i organizator priredaba, je ručno precrtavao, koristeći projektor i paus, na kome je prethodno prenesen originalni tekst iz neke enciklopedije i napravio je "fresku" koja je dugo ukrašavala zid pored kabine.

Kad je bilo sve gotovo, Mika i Čupa su napravili živu varijantu klasičnog crteža.

Mene već znate, a druga Nina je Nina DJ koja je već spominjana na KST planeti kao prvi ženski DJ. Ja stojim na ulazu u DJ kabinu, ona je na svom radnom mestu, a u trenutku fotografisanja, kako tekst na slici kaže - izvlačimo trojke (za preferans verovatno).

Tokom leta 1988. radilo se prefarbaranje kluba i zamena poda. Posle 3 meseca dolazi poziv iz SDK da hitno dodjem i donesem račun da vide šta smo to kupovali za tolike pare. Odnesem ja račun a oni kažu ovo je OK ali ste stavljeni na listu za kontrolu pošto u evidenciji nemaju podatak da su ikada bili u kontroli.

U to vreme Klub je knjigovodstveno (i slovima SAMO KNJIGOVODSTVENO) posedovao jedno 135 bušilica, 78 baterija za tuš, gomilu WC šolja, lavaboe, keramičkih pločica da si mogao da obložiš celu zgradu spolja i iznutra, farbe raznih vrsta. Bilo je tu i delova za mašine za veš, auto delova a i nekih stvari koje nismo mogli da odgonetnemo šta je u pitanju pošto niko nikada nije čuo za “pomerajući tačkasti izvor svetla tipa MESEČEVO CVEĆE”….. da ne objašnjavam dalje. Sa druge strane stalno smo se saplitali o Vučkove Maxi Singl-ove, ali ni za lek nisi mogao da pronadjes maker jedan u knjigama.

Pokušao ja tetama u SDK da objasnim kako smo mi dobra deca, kako nas roditelji kontrolišu svaki dan, kako nam je upravnik zgrade drug Stanić svaki dan u upravi (čovek je prosto bio navučen da nas uhvati kako igramo preferans), sa njim zajedno i jedan stariji kolega Tolić (nisam baš objašnjavao do detalja šta je radio Tolić), ali ne vredi. Kažu kontrola mora.

Neko se seti (mislim Mališa) da je u klubu radio Zeka čiji je ćale bio načelnik SDK za celu Srbiju. Sakati (sekretar) i Toša (knjigovodja) zovnu Zeku objasne problem i Zeka dovede ćaleta. Čovek nam kaže: dajte mi knjige za 3 meseca nasumice izabrane.

Posle 7 dana vrati se Zekin ćale sa knjigama i pismom na tri strane (mislim da sam i to sačuvao) i kaže: ”Možete ovo da čitate, a i ne morate”.

"Kako bre  ne moramo?"

“Lepo, dve stvari su vam na raspolaganju: ili da zapalite upravu zajedno sa knjigama ili se dogovorite ko će kome da donosi cigare i pomorandže”. 

Pedja Četnik (ref PRJ-a) kaže: meni je ćale vojno lice (ni danas ne znam kakve to veze ima), Toša (knjigovodja) i Slavko (ref URJ-a) nisu ni bili u prostoriji, a Sakati (sekretar) je po običaju otišao po sledeće pivo.  

Ja sam do kraja mandata imao “malu” frku kad se na vratima uprave pojavi nepoznato lice starije od 30 godina.

Kontrolori iz SDK nikada se nisu pojavili...

31. decembar 1983.: Doček Nove 1984., selo Ovsište (negde kod Topole), kuća Acinog dede.

Ovo je snimljeno pre nego što sam počela da radim u KSTu, a kada Cane nije mogao ni da sanja da će jednoga dana biti predsednik KST-a (mislim posle Sreleta, a pre Gorana Ivanova)

Nina

Kartoteka predsednika raste, možda ćemo ih imati sve na spisku jednog dana...

Negde krajem 1974. bio je raspisan konkurs za izradu logotipa KSTa. Od gomile pristiglih radova, izabran je predlog Perović Vasilija - Pece za najbolji, jer je elegantno simbolizovao zajedništvo studenata sva tri tehnička fakulteta, arhitektonskog, gradjevinskog i elektrotehničkog, a koji su u samom nazivu KST-a - Klub Studenata Tehnike. Sama simbolika je izražena u spoju tri strelice koje gadjaju isti centar!

U prilogu šaljem postupak za konstrukciju te tri strelice, onako kako je zamislio Peca.

Jeste da znak malo podseća na Mercedesov, ali treba obratiti paznju da je NAMERNO obrnut.

U originalu slova KST i Beograd su se pisala pomoću preslikača koji se zvao Letraset. Sama slova, tj. font je bio tipa Cooper Black. Danas je to font  koji se zove Cupertino firme Corel.

Tokom 1975. ovaj znak i font smo uveli u "život" tako da, koliko vidim, traje i do danasnjih dana.

Inače, slajd je služio za crtanje znaka i slova na velikim površinama - tako se nekada radilo.

I jedna napomena: siguran sam da smo ovaj novi logotip uveli 1975. i to se lepo vidi po plakatima, pozivnicama, članskim kartama, pečatima, zidovima itd. ali mi se onda nešto ne uklapaju fotografije sa godišnje Skupštine iz 1974. na tim fotosima se uočava da je na zavesama u amfiteatru okačen novi znak i nova slova. Mora da je ta Skupština bila 1975. a ne 1974.

Pozdrav svima,

Pavke