Maskenbal u KST-u će za desetak dana i mnogi užurbano kopaju po krpama po ormanima, šeširima sa tavana, traže gde bi mogli da iznajme kostim, ili mozgaju o šminkanju. 

A mi vadimo slike sa maskenbala koje je do sada malo ko video. Jer za ovaj Maskenbal niko nije ni znao niti ga pominjao do sada.

Pošto je na slici jedan od već pominjanih predsednika KST-a, Ljuba Živković, koji je po sećanju bio predsednik svakako pre 1970. verovatno čak 1966. ili 1967. godine, onda je i ovaj par slika iz istog perioda, dakle dosta godina pre nego što se zvanično počelo sa brojanjem KST-ovih tradicionalnih maskenbala, tj. 1974. 

Sasvim je jasno da je na slikama Maskenbal, i to KST-ov. Ljuba, ali ne Moljac, je sa mikrofonom, starim AKG-om,  ili tako nečim, koji se ne vidja na kasnijim slikama. Pozadina na slici takodje asocira na starije fotografije, ali kostimi, veštački brkovi i muškarci u ženskim odorama, kao i bubnjevi na sceni, to je sve ikonografija koja se ponavlja redovno iz godine u godinu. I tako već 35 puta...tj. evo, bar tridest i šest.

Istina, ovakvog "fenjeraša" nismo vidjali... na šta li ga okači...

Slike je odnekud iskopao Tuta,  i hvala mu na tome, Pavke je skanirao, a Mika doneo čak do Toronta.

Radimo, radimo, veštačka atmosfera!

Još samo da pokušamo da ustanovimo da li je bilo i drugih sličnih priredbi pa da promenimo i brojanje maskenbala na neku veću cifru.

Moraćemo onda da korigujemo u našu hronologiju svih Maskenbala.

April 1978: Po završetku konkursa za popunu radnih mesta u Programskoj radnoj jedinici, tj. PRJ-u, na probni rad i audiciju za disk-džokeje primljena su četiri kandidata. Od njih će dvojica naslediti Miku i Tošu, na mestu u kabini.

Da ne dužimo priču, tako je na mesto DJ-a stigao Stišević Bratislav koga smo od milošte zvali Ćeba.

Uz Gorana Genčića, Geneta, koji je i te kako znao da bude bučan, sem kad je trebalo nešto reći publici preko mikrofona, Ćeba je bio tihi partner,  smirena ruka, visoki momak sa gradjevine koji je odlično znao da umiksuje stvari.

Tako je od "električara", Tome, Mike, preko mešovitog dvojca Tuta (elektrika) i Toša (gradjevina), kontrola nad DJ kabinom prešla na sprat više, sa dva buduća "zidara".

Sve do sada nismo imali Ćebinu sliku, ali evo, srećom, Tuta je sačuvao jednu sa neke kasnije disko večeri, verovatno neke od godišnjica, kad su već i Gene i Ćeba bili veterani i dolazili da pokažu "klincima" kako se to radilo u njihovo vreme.

Pozdrav Ćebi, i nadamo se da je i kod njega ostala bar neka slika iz vremena njegovog večernjeg carevanja nad miks-pultom.

leto 1981: Evo još jedne slike gde vidimo Gorana "u elementu". Mesto dešavanja Kupari, preciznije vojni auto-kamp. KST je par godina za redom držao letnju diskoteku na terasi auto-kampa. Polu-otvorena kabina sa opremom za DJ-a se smestila u prostor iza roletne na šanku.

Na ovoj slici vidimo Gorana za Technics 110 gramofonima i miksetom koju je ručno izradio klupski tehniko Dragan Stančić.

Obavezni deo opreme su i filcana mekana četkica za ploče (desno pored miksete) kojom se svaki put pre puštanja brisao vinil, da ne pucketa, kao i jedna polovina slušalica (sasvim dole, ispred gramofona) koja se koristila da se presluša nadolazeća stvar da bi se dobro "umiksovala" sa onom koja već ide.

04. april 1977. 9:25: Diskoteka je u redu, ali radio, profesionalna oprema... to je za svakog disk-džokeja, tehnika ("tehniko" je bio onaj ko je obavljao posao tehničkog sekretara KST-a)  u KST-u, pa i za mnoge "obične električare", biila prava poslastica.

Na ovoj već objavljenoj fotografiji sa direktnog javnog snimanja emisije "Veče uz radio" u KST-u nismo ni primetili ko je u pozadini, za magnetofonima koji su doneseni iz Radio Beograda za to veče.

Ali je zato to bila prava uspomena za Gorana, koji je sačuvao  i drugu, veću sliku, vidite je sa desne strane.

KST je od magnetofona imao Revox-e, i to je nešto, ali ne i profesionalne "Nagre", "Studer"-e, te kad se ukazala prilika, Tuta je iskoristio momenat.

Vidimo ga na slici desno iza velikog Studer-a (verovatno model C37, slika sasvim dole) sa "otvorenim rilnama" (kako to budi uspomene...) spreman je za snimanje. Obratite pažnju na ozbiljan izraz na licu! Ovo se ne vidja svaki dan.

Nije ni čudo da je Goran sačuvao ovu sliku, i ja bih da sam je imao. Verovatno su rad u KST-u i ovakvi dogadjaji, kao i prilika da se budući mladi inženjer uputi u tajne profesionalnog snimanja zvuka, opredelili Tutu da se za ceo život posveti istoj temi. On je danas jedan od vodećih stručnjaka iz oblasti akustike u Srbiji.

A ako se pitate otkud sad pa znamo i koliko je bilo sati (9:25) to je zato što se vidi i sat na Goranovoj ruci, tek da se zna da smo mi "tehničari" precizni...