Pozdrav iz Melburna

28. novembar 2009., Prilog: Dule

Ćao društvo,

Evo mog skormnog priloga:

Bio sam "organizator programa" negde izmedju 1983. i 1987.

Neke od stvari koje sam organizovao (koliko me pamćenje jos služi):

- Tribina: Religija i Sex - Učesnik Boris Tadić, koji je završio magistarski rad na relevantnu temu. Kao uvod je prikazan tada još uvek zabranjeni film Dušana Makavejeva - Misterije Orga(ni)zma.

- Tribina "Extremno skijanje", gost iz Slovenije (zaboravih ime)

- Koncert Haustora

- Koncert Djakarte

- Koncert Laze Ristovkog

- Mnogobrojni džez koncerti - Sekset Marković-Gut, Jovan Maljoković & Co, Miša Blam & Co ...

- Džez koncert - Tony Scott - Saksofonista koji je snimao sa čuvenom Billie Holiday. Tony je napravio urnebes u KST (platili smo ga $100) a pošto mu se jako svidelo, došao je još dve dodatne večeri za dzabaka.

- Zajedno sa Miodragom Cicmilovićem sam organizovao snimanje "Beogradske Džez Scene" 1985. - Ja ovde u Australiji nemam snimak, ali sam siguran da ga Miško (Miodrag) ima i mogu vas povezati sa njime.

- Teatar Levo

- Beogradska Filharmonija mladih koja nam je svirala valcere u velikoj balskoj dvorani na jednom od maskembala.

- Organizovao sam i Školu Bridža pri KST-u

Eto to sam uspeo da iskopam iz svoje sve slabije memorije.

Imam par fotki - skeniraću ih drugom prilikom.


Pozdrav iz Melburna,


Boris Rozenblat

1980 i neke... Koletovom olovkom

18. novembar 2008., Prilog: dstupar

Ove Koletove karikature na kojima smo Joca i ja, nastale su jednog dosadnog dana na šanku u klubu, na kartonskim tacnama za torte.

 

Veoma draga uspomena na veoma dragog čoveka koji se negde u belom svetu i danas bavi poslom koji voli - crtanjem.

 

Kole, javi se...

Nina

   

1984: Pešački reli broj 8

31. oktobar 2008., Prilog: Nina

15. decembar 1984.: Po već ustaljenom rasporedu, u subotu, nedelju dana pred Maskenbal, održan je i 8. pešački reli.

 

Iako je trebalo u neradni dan ustati rano i blesaviti se po zimi i magli, nekoliko pešačkih relija na kojima sam ja radila imali su ogroman odziv studenata.

Na slici koju šaljem sam ja, sasvim levo, u crnom kaputu, kao član tročlanog žirija na punktu na Tašmajdanu, kod Malog pozorišta. Ekipe su imale zadatak da na osnovu šifrovanih uputstava pronadju sve punktove koji su se nalazili rasporedjeni po centru Beograda, a na svakom punktu su imali neki zadatak koji je trebalo da ispune da bi dobili dalja uputstva. Ekipa broj 11, izgleda igra "kolce" pred komisijom...

 

Iz drugog ugla i sa drugom ekipom, broj 19, evo u prvom planu je Vojkan, tadašnji sekretar kluba, pa sam onda ja, pa ne znam ko, pa Goca.

Pobednik je bila ona ekipa koja prva stigne na cilj, rešivši usput sve zadatke, pronalazeći gde se nalaze kontrolne stanice, pa i sama lokacija cilja.

Mnogo kasnije su na raznim TV stanicama počeli da prave emisije koje su kao osnovu imale slična pravila. (Pada mi na pamet serija The Amazing Race...) Doduše, punktovi su im bili širom sveta, a zadaci mnogo komplikovaniji. Sve nešto mislim, mora da su od nas "skinuli fazon"...

 

Svi punktovi su bili snabdeveni velikim termos šerpama sa čajem, a na jednom od punktova obično je bio kazan pun pravog vojničkog pasulja. Svaka ekipa je dobiljala i bon za hranu, kao ovaj gore.

Ekipe su bile uglavnom maskirane, jer, ovo je bio uvod u novogodišnji Maskenbal koji je organizovan već sledeće nedelje. Mislim da su pobednićke ekipe uvek dobijale i pozivnice za maskenbal kao nagradu. Za razliku od njih, mi organizatori smo morali nekako da budemo obeleženi da učesnici relija ne bi napadali slučajne prolaznike koji sa relijem nemaju veze.

Ovo je moja identifikaciona kartica za pešački reli 1984, na slici desno.

Na donjoj slici vide se  još troje organizatora pešačkog relija, Dada, Pedja ekonom i možda Daca Bojana, koja takodje ima isti službeni bedž kao moj.

Nina

 

I uz Ilketa, stiže i Čarli...

25. septembar 2008., Prilog: Čarli

Sa dve slike iz 1985. godine, pridružio nam se i Goran Radovanović zvani Čarli. Svojevremeno je bio član Izvršnog odbora KST-a (šef, tj. REF URJ) tokom 1985.godine. Tada je  u KST-u bio predsednik Radiša Kostić.

 

Čarli se povodom ove fotografije seća: Ovo je bila neka tribina 1985. i to druga polovina. Za miksetom je Zoki Pavković - Kiza, pored njega gospodin Atanasije Jeftić, smerno čeka početak, a JA (Čarli) kao najviša figura na kompoziciji u ulozi svežeg DD-jca (aprila 85. okončan je moj mandat). Ne sećam se teme i imena tribine ali je bitno da je u KST prisutan srpski duh i srpska pamet.

Potražili smo i dodatne informacije o gospodinu Atanasiju Jevtiću, i ima šta da se pročita...

U vreme ove tribine, g. Jevtić je već bio u jednom mandatu i dekan Bogoslovskog fakulteta (1980-81), pa mu razgovori sa studentima nisu bili strani. Kao jedan od najplodnijih teologa Srpske pravoslavne crkve, koji se bavio istorijom hrišćanstva, verovatno je bio zanimljiv sagovornik.

Na drugoj slici je prizor sa početka PRVOG 8.-martovskog bala, takođe iz 1985.godine. Ovo je podatak za istoriju...

Prvi tradicionalni 8.-martovski bal u svečanoj sali građevinskog fakulteta u organizaciji KST. Struja (Dragan Jovanović) i Čarli (Goran Radovanović) članovi IO dočekuju zvanice.

Struju smo videli i na Ilketovim slikama sa Elektrijade.

Poželimo dobrodošlicu Čarliju.

Društvo iz sredine osamdesetih (Mira, Djuro, Goca, Nina, Joca, Daca, Dada, ...) se brojčano osnažilo za još dvojicu drugara, Ilketa i Čarlija.

Darodavac Ilke, Zoran Ilijašević

24. septembar 2008., Prilog: Ilke

1984.-1991.: Ilke se javio i prikupio, u prvom naletu, čak 16 fotografija iz KST-a, što ga već u startu svrstava u "gornju kategoriju" darodavaca.

Prema njegovim sopstvenim opisima slika, vidi se da je bio "majstor" za šank, jotovanje kafe, pa je čak "šankerisao" i u planinarskom domu "Rtanj" na Kopaoniku.

Bio je uključen, kao i mnogi drugi, u sve što se dešavalo u Klubu. Na jednoj od slika ga vidimo da sa drugarima drži "kordon" ispred bine, da se uzavrela masa publike ne "prelije" preko bine (što se neposredno posle snimka i dogodilo), dok na drugoj greje promrzle prste negde u kafani u pauzi pešačkog relija.

Vrlo važan prilog je i prva fotografija sa 18. Maskenbala, iz 1991. godine, jer do sada nismo imali ni jednu.

Ostalo su uglavnom slike sa Elektrijade, iz 1985. i 1986. godine koje smo povezali sa Mirinim fotografijama, jer su isti ljudi, u istim majicama na istom mestu, i time smo "datirali" i neke slike iz valjevske kolekcije.

Sve u svemu, Ilketovi prilozi su višestruko važni.

Nadamo se da će biti još prisećanja pa ćemo koješta novo, da ne kažem staro, opet čuti.

Dobrodošao Ilke!