Darodavac Mika "Reli"...

16. avgust 2009., Prilog: Dule

Novi darodavac, Miodrag Stojanović, mnogima poznat pod nadimkom Mika "Reli", po svojim organizacijama KST-ovih auto-relija ili Mika "Dlaka" da bi ga razlikovali od disk-džokeja, Mike "Brade"...

Poslao nam je nekoliko svojih članskih karata (pogledajte u "Kartoteci", galeriji članskih kartica) i nekoliko drugih "dokumenata" iz tog vremena.To stiže naknadno.

Njega smo već videli na više fotografija, iz perioda sredinom sedamdesetih, kada je bio Direktor relija, "glavni čovek" organizaciju izvanredno osmišljenih subotnjih aktivnosti, koje nisu samo demonstrirale umeće vožnje već i mnoge druge sposobnosti takmičarskih ekipa, recimo da ulove žabu. Evo ga, na slici desno, i na Maskenbalu 1976.

Ne samo što su reliji bili organizovani u i oko Beograda, bilo ih je i na Elektrijadama, uz Mikinu pomoć.

Do dana današnjeg, pojavljuje se povodom godišnjica KST-a, što smo zabeležili i ove godine. 

U post-KST-ovskom životu (ima li toga?) Miodrag je glavni čovek softverske firme "Stomis", specijalizovane za programe koji podržavaju stomatološke ordinacije.

Hvala druže Miko na svemu poklonjenom KST planeti!

Definicija Elektrijade

8. mart 2009., Prilog: Pedja R.

Na Vukajliji, rečniku slenga, našli smo i ovu definiciju Elektrijade:

3 dana piješ zagrevanje i organizacija + 1 dan piješ u putu + 5 dana dok se pozdraviš sa svima i popiješ po jednu i nazdraviš + 1 dan piješ u povratku + 3 dana se lagano treziš = i opet pitaš oćemo li opet.
 
Neki kažu da je dobro, neki da je loše, ali svi koji su bili pitaju odma sledećeg dana: "Kada ćemo opet?".

                                                                                       definisao Dragišić

Evo još nekoliko linkova vezanih za Elektrijade, koje smo pokupili sa Interneta:

• Na sajtu večitih "STELEKS-ovaca" (nikad bivši kao i kst-ovci!) smo se setili čak 1969. godine, kad je STELEKS osnovao svoju Kulturnu sekciju, da bi pripremio program za Elektrijadu u Nišu. Zanimljiv je podatak da su Sarajlije odnele uzastopne pobede u kulturnim programima od 1970, do 1974. A onda je, od 1975., stigao KST sa operom, predstavama, muzičkom i dramskom sekcijom...
   
  
• Drugo, podjednako aktivno udruženje STELEKS-ovaca, koji ipak kažu da su "bivši", pominje da je 1972. godine Elektrijada bila u Cavtatu. Ako je verovati našoj hronologiji, zasnovanoj na zvaničnom biltenu Elektrijade iz 1978. godine, te 1972. je Elektrijada bila u Zelenoj laguni pored Poreča. Ko je u pravu?
   
  
• Na blogu našeg kolege iz Banjaluke koji je učestvovao na čak šest Elektrijada, naći ćete par priča o Elektrijadama sedamdesetih godina.
   
  
• ELEF Web Magazin, (ELEF je bila i ostala oznaka Elektronskog fakulteta u Nišu) donosi nešto novije priče (datumi nepoznati) u kojima pucaju pištolji, naravno, opet na Elektrijadi.
   
  

Imate li vi nešto da dodate?

Pozdrav od Pedje iz Švajcarske

Gledam sliku i sećanja nadolaze... kao "Koktel"

13. januar 2009., Prilog: Korifej

Gledam sliku Raleta Damjanovića, u prethodnom tekstu, a sećanja nadolaze...

Pošto sam se "dobro" prehladio i trenutno imam temperaturu, upalilo mi se izgleda neko parče polusvesnog mozga kada sam se setio detalja, "Koktel"-a, i "Washigton Square"-a, i Bob Dylana...

Kakve sad to sve ima veze?

Ovo je jedan od "Koktel" programa, kako smo ih zvali tokom 1972-1974. godine. Dešavali su se utorkom i sredom, pošto tim danima nije bilo diskoteke, (a ponedeljkom je naravno film, u Amfiteatru na ETF-u) gosti su uglavnom bili iz sveta umetnosti. Program je imao edukativne elemente i sa konceptom interakcije publike sa poznatim likovima iz javnog života. Kao što vidite tu je bila jedna "antiq" polufotelja koja je bila mesto za sedenje gosta večeri koga su studenti "prozivali".

U vreme dok smo Batica Stanojević (čuveni tonac za sva vremena) i ja radili u duetu ovaj program, "špica" "Koktel"-a je bila "Washington Square" (bendžo-dixie varijanta) koja je kasnije usvojena kao KST-ova najava za radio programe na elektrijadama i kojekuda upotrebljavana kao muzički zaštitni znak KST-a.

Himna KST-a koju je napisao i snimio Pedja Ristić je dosla značajno kasnije i jedva čekam da Goran Milić aktivira svoju fonoteku da bi je opet čuli u "izvornom" izdanju.

Identifukujem ljude na fotografiji: u kabini su Batica i Toma Stanojević (obadvojica su danas "šefovi" u Centru Sava), dole levo sa urednom bradicom je Nebojša Danilović, koji je kasnije postao i predsednik kluba, a na naslonjen na prozor sa dužom kosom je Danilo Jež koji je tada bio programer i plakater.

Ovi programi su bili prilično uspešni i već posle nekoliko nedelja mi ih nismo više ni najavljivali. Znalo se utorkom je "Koktel", koji je stekao svoju lojalnu publiku i vec je bio prepoznat medju gostima programa koji su sa zadovoljstvom dolazili. Od Minimaksa i Branke Veselinović, do rokera, književnika, glumaca... Pronašli smi i još nekoliko slika Branke Veselinović, ali ova je baš sa jedne od takvih "Koktel" večeri, u istoj toj stolici. O velikoj srpskoj i beogradskoj glumici, Branki Veselinović, u nastavku...

Poslušajte "Washington Square", KST-ovu nezvaničnu himnu

Svako od tih večeri je imalo svoj muzički "hit" za tu nedelju koji se emitovao nekoliko puta za veče. Sećam se da se tokom 1973. pojavio Bob Dylan-ov - "Knockin' on Heaven's Door" koji smo odmah uvrstili u naše "hit"-ove. Bili smo na tragu velike pesme koja se kasnije decenijama izvodila u različitim verzijama širom sveta.

Nastavak sledi...

Pozdrav,

Mika Mihailović

Poznati u KST-u: Rale Damjanović

12. januar 2009., Prilog: Grupa LAD

Ova slika datira svakako pre 1974 (kad je došao televizor iza Leonardove slike) te je možda i starija (1973., 1972 ...)

Na slici je Rale Damjanović, nekadašnji recitator, danas pisac. Njegova interpretacija pesme "Mostarske kiše", koja je doživela i izdanje na ploči i kaseti, bila je veoma omiljena u to doba. Pesnik Pero Zubac je napisao tu pesmu, tek da se zna, jer su mnogi verovali da je i to Raletovo delo.

Mostarske kiše

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni

Jao kad bih znao sa kim sada spava,
Ne bi joj glava, ne bi joj glava

Jao kad bih znao ko je sada ljubi,
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi

Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele ...

(celu pesmu imate ovde)

Naravno, Rale je imao "pun džep" stihova, za svačije uši i za svaku priliku, te je tako, i ovom prilikom, držao pažnju studenata u KST-u. Iznad njega, u kabini je Toma Stanojević, prvi DJ i voditelj KST-a, ako ne i jedan od prvih u Jugoslaviji. O Tominoj biografiji u Klubu, više detalja možete naći ovde. Možda bi Toma mogao i da se tačno seti kad je, kojim povodom ovo veče bilo...

Aktivista sa Jugozvuka kaže:

To je bio nastup Raleta Damjanovića za kojim su padale žene, devojke, devojčice, babe, tetke i bilo koji ženski stvor u staroj Jugoslaviji... 

Evo snimka sa YouTube-a na kojem možete čiti Raletov glas i Mostarske kiše

Zanimljiv tekst smo našli na sajtu "Nevaljale ploče"  (Ova ploča ništa ne valja - ima rupu u sredini... baš interesantan naziv :-) ) koji je još jedna interesantna kolekcija za jugo-nostalgičare i kolekcionare muzike iz ovog perioda. Autor Gramofonije Pločanović priča o Raletu Damjanoviću iz perioda svog detinjstva, mladosti, a kao ilustraciju je pozajmio našu fotografiju koju je Pavke skenirao.

Poznati u KST-u: Radivoje Lola Djukić

30. septembar 2008., Prilog: dstupar

U bogatoj kolekciji fotografija pronašli smo i ove, na kojima se vidi jedna od poznatih ali uglavnom retko vidjanih "zvezda estrade".

Čovek na slici iznad i desno, je poznati jugoslovenski režiser, Radivoje Lola Djukić, (1923-1995) koji je svojim filmovima a još više televizijskim serijama, obeležio jedno vreme. Vidimo ga sa suprugom Jelenom, levo, i sa takodje popularnom glumicom Stanislavom, Stašom, Pešić (desno, u profilu) u separeu Kluba studenata tehnike. Kliknite na slike za veće.

Nije tačno zabeleženo kada je ova fotografija iz KST-a nastala, ali sudeći po licima, najverovatnije je početkom sedamdesetih.

Slike desno, i dole desno prikazuju Lolu u razgovoru sa studentima.

Iako je najpoznatiji bio tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, Lola Djukić je snimao filmove još od 1948. pa sve do 1983. a njegov rad na televiziji je teško i obuhvatiti.

Pod njegovom režiserskom "palicom",  proslavili su se Miodrag Petrović - Čkalja, i Mija Aleksić i mnogi drugi glumci, akteri veoma popularnih serija sa malog ekrana.

Mnogi su ostavljali sve da bi odgledali tekuću epizodu "Servisne stanice", "Crnog snega", "Gradjanina pokornog", koje su unosile humor, ali i satirični pogled na svakodnevni život socijalističke Jugoslavije.

Lola Djukić je bio filmski, pozorišni i televizijski reziser, scenograf i komediograf.  Osnivač je Humorističkog pozorišta (Pozorište na Terazijama) i jedan od najzaslužnijih za razvoj serijalnih humorističkih programa na Radio televiziji Beograd (RTB). Snimio je preko 200 epizoda i emisija, TV komedija i satira, a većinu je režirao, čak i napisao scenario.

TV serije

    1984 - Ubi ili poljubi
    1972 - Dva kapitena
    1970 - Deset zapovesti
    1970 - Ću, ćeš, će
    1968 - Spavajte mirno
    1966 - Crni sneg
    1965 - Licem u naličje
    1964 - Ogledalo građanina Pokornog
    1959 - Servisna stanica

Filmovi

    1983 - Čovek sa četiri noge
    1971 - Balada o svirepom
    1969 - Bog je umro uzalud
    1967 - Zlatna praćka
    1964 - Na mesto građanine Pokorni
    1961 - Sreća u torbi
    1961 - Nema malih bogova
    1950 - Čudotvorni mač
    1950 - Jezero

Na YouTube-u se može videti ceo dokumentarni film "Grčka deca" koji je režirao Radivoje Lola Djukić daleke 1948. godine. On je napisao i scenario za taj dokumentarac.

• Prvi deo
• Drugi deo
  

Pročitajte na wikipediji stranu o Radivoju Loli Djukiću.